Pita ispod sača

Magazin Vikendica je često objavljivao tekstove o saču i verujem da je inspirisao mnoge vikendaše, da probaju pripremu raznih jela, te su se mnogi hvalili, šaljući nam svoje fotografije uspelih jela ispod sača, a neuspelih, izgleda, nije bilo. U našoj Vreme Je Novac ponudili smo dve vrste sačeva: sač sa poklopcem i sač sa poklopčićem. Savetovali smo da neiskusni kupuju sa poklopčićem,  jer mogu lakše da proveravaju sadržaj sača. Puno čitalaca nam se javljalo sa pitanjima o pitama ispod sača, mnogima smo pojašnjavali telefonom ili mail-om. S jeseni su učestala pitanja o pitama pa evo, par redaka na tu temu.

                Tepsija. Pita se priprema u tepsiji i mada je cena u današnje vreme presuđujući kriterijum, ja ću savetovati da je rostfraj i dalje, dugoročno gledano, bolja investicija od aluminijuma. Duplo dno će sprečiti zagorevanje, a ravnomernije će prenositi toplotu.

                Ognjište. Verujem da svi znaju da ognjište mora biti, barem po podu, obloženo šamotnom ciglom i da je dovoljno široko da možemo na jednom kraju „proizvoditi“ dovoljno žara, a na drugom komotno postaviti sač. Bolje je, mnogo bolje, napraviti višak žara pa ga baciti, nego pri kraju shvatiti da nemamo dovoljno,  dok se napravi novi žar, može se dogoditi da bacimo pitu. Pita se može brzo ispeći, do pola sata, ali za dobar žar treba više.

                Tronožac. Nije neophodan, ali jeste poželjan.  Tronožac (sadžak) mora biti postavljen ravan, malte ne, pod vaser vagu.

                Sač. Sač je, u stvari, kovani poklopac ili zvono, koji mora imati obruč koji zadržava žar. Kvalitet sača se vidi po debljini lima, tako da, ako je lim tanak i lagan, to znači da je predviđen za upotrebu 2-3 puta i da se opet kupuje novi. Prečnik sača je sasvim dovoljan od 40 cm, važno je da je veći od tepsije, a veći sačevi su za pekare i restorane. Od dodatne opreme obavezna je  lopatica podizač sača (ožeg), jer je nemoguće podići poklopac sa koje-kakvim krpama i rukavicama. Poželjna je i lopatica za žar, mada u tu svrhu može da posluži bilo kakva metalna lopata. Mašice ili žarač takođe olakšavaju rad sa žarom, a nisu skupi.

Peče se na jakoj vatri oko pola sata. Bolje je nekoliko puta dodavati  žar i da se duže peče, nego preterati sa žarom, pa da pita izgori. Dobro pečena pita  je odozdo užarena, a odozgo rumena do jače pečena. Tokom pečenja zaliva se sa vodom da ne gubi vlagu.

Izbor pite prepuštam vama,  mada je za mene pita od krompira ispod sača favorit!

Autor: Romeo Karanović

REBARCA

„...a fukara može i rebara“! Ma, hajte, molim vas. Ja ne mogu da verujem, da se nekada tako mislilo i govorilo. Danas bi, al samo po tom pitanju, rađe bili fukare nego harambaše. Rebarca su specijalitet u svim kuhinjama sveta. Ne znam zašto im tepamo kada ih ne jedemo prstićima već prstima. Znači, zovimo ih punim imenom: rebra. Dakle, ja volim praseća,( svinjska), teleća i jagnjeća. Možda ima i drugih, ali ja nisam probao, a rado bih čuo druga iskustva. I pernate životinjke imaju rebra, ali nisu gurmanluk.

Kada se skine pragnje (prase ili jagnje) sa ražnja, bude malo koškanja oko zaporaka (zaponjaca,.......) ali na njima ima taman za jednoga, a posle toga najslađa su rebra. Ni previše masna, ni previše suva. Taman. Lepe se za prste, al’ salveta i ne mora biti, obližu se prsti. A prstima se rebra jedu i ispred vikendice i u gostioni Knin! To u svetu zovu „ finger food“.

Ako kupujete meso za sač, odnosno peku, naravno da ćete tražiti i rebra. Lično sam nekoliko puta spremao jagnjetinu ispod sača samo od rebara. Još napravim foru, pa neke komade iskostim i to mi pomaže da lakše složim meso, a da lepo i izgleda. Uzmite u obzir da rebrima treba manja temperatura od ostalih delova tela.

Rerna. Po mogućnosti od Smederevca. Rerna je nepresušna inspiracija gurmanima, ali opet bih istakao rebra kao najprostije jelo, sa garantovim uspehom za oduševljavanje gostiju. Moj je predlog da rebra pečete u komadu. Efektno izgleda kada se iznese na sto, a ukus...!

Rebarca na roštilju su podcenjena i mnogi se retko odlučuju za njih, zbog malo duže pripreme. Preporučujem da ih prvo skuvate (osim vode, dodajte još i soja sos), a nakon toga premažete marinadom i ostavite u frižideru barem nekoliko sati. Kod pečenja na roštilju opet premazujte marinadom svakih 5-6 minuta, odnosno svaki put kada rebarca okrećete.                                                                                                                

Od Kineza smo naučili i upotrebu raznih sosova, koji se izuzetno slažu upravo sa rebrima. Ljutkast i slatkast sos možete i sami napraviti, a solidna je i ponuda u radnjama gotovih soseva. Kineski sosevi u osnovi, naravno, imaju soju, ali i med, luk, mirođija,ulje, so, biber...Moja preporuka: sos od meda.

I na kraju, da se ne zaboravi: suva rebra! U pasulju i kupusu neizostavna, a uz sarmu, makar da zamirišu.

Autor. VremeJeNovac.rs

TALANDARA

Talandara ili Tanjirača su najčešći nazivi barem u Vojvodini,  ali ako vam treba fensi naziv slobodno možete reći i Vok (mada je on izvorno dublji),  a neki novi klinci kažu i Friteza u prirodi. Kupuje se na pijaci ili u selu, kod prvog seljaka koji ima traktor a u novije Vreme i u internet prodavnici. U prodavnicama se nude talandare od rostfraja i verujem da su dobre (i skupe), a viđao sam i one od pivskih buradi. Dobra je svaka. Nema tu neke mudrolije. Kupite talandaru koja ima debljinu lima barem 3 mm, na tri noge (još bolje ako su nogice sklopive) i da su navarene dve ručke.

Talandara traži vatru, a ne žar pa preporučujem da pripremite dovoljno drva. Naravno, odmah moram upozoriti da dok mešate sadržaj talandare,  plamen je blizu vaših nogu pa pazite da se ne „ošurite“. Preporučena visina: 30 cm.

Nakon upotrebe, u talandaru naspite vodu i pustite da proključa, a kada vodu prospete, ostavite talandaru da se osuši, pa je zatim namažite uljem da vas čeka spremna za sledeću upotrebu. Pre sledeće upotrebe opet nasuti vodu, pa kada prokuva prosuti i to je to.

Hrana pripemljena na talandari je vrlo ukusna, jer se priprema u svojim sokovima, a najčešće se priprema riba. Preporučio bih kečigu. Mada se teško može naći u ribarnicama, već isključivo kod pecaroša, vredi se potruditi, jer kečiga na talandari je specijalitet koji je malo ljudi probalo, a dopašće se i deci.

RIBA NA TALANDARI

Ribu dobro posolite, pustite je da odstoji i onda je uvaljajte u mešavinu kukuruznog i pšeničnog brašna (odnos 1:1, mada radi hrskavosti valja dodati i kukuruzni griz, tj. palentu) u koje se doda i kašika ljute paprike. Na zagrejanu talandaru bacite nekoliko kašika svinjske masti i onda unutra ubacite ribu. Pecite polako da se sve sitne koske rastope. Potom povucite ribu sa strane da se iscedi od masti i još malo dopeče, a u mast ubacite, na primer, mlade krompiriće. Ribu na kraju možete preliti sokom od limuna. Možete je preliti i mešavinom soka od jednog limuna, 2 sitno seckana čena belog luka, malo peršunovog lista, vegete po ukusu i 1 dl maslinovog ulja.

Autor:  www.VremeJeNovac.rs

MREŽA ZA LEŽANJE

 Ako živite u kući, ili imate vikendicu, verovatno imate i dvorište. Sigurna sam da ga uredno održavate, detaljno kosite travu, šišate ogradu i popravljate šta treba. Zasadite cvet, ugradite neki kamen, pa napravite stazicu. Sve to izgleda ušminkano, ali udobno, baš onako kako ste želeli. Sigurno imate baštensku garnituru, na kojoj se pije kafa ili igra neka društvena igra sa ukućanima. Ipak, ima onih momenata kada želite da se malo osamite, a da pri tom ne odete iz tog dvorišta, a ni uvredite nekoga. Najviše biste voleli kada biste mogli u jedan ćošak da se zavučete i uživate u hladu.

Prostor između dva drveta često ostane neiskorišten i upotrebi se jednom godišnje za fotografiju. Postoji način da to mesto učinite korisnim.

         Viseća ležaljka idealna je za relaksaciju i popunjavanje praznog prostora. Hammock, viseće ležaljke, robne marke GALIT, jedinstvene su, pre svega, po načinu izrade i izuzetno kvalitetnom kanapu od koga su napravljene. Svaka ležaljka ili fotelja ispletena je ručno, a čvornovati završeci sjedinjeni su tako da pružaju maksimalnu udobnost telu. Za razliku od platnenih, ležaljke od kanapa sprečavaju znojenje, jer omogućavaju dobru ventilaciju do tela.

         Osim što su neverovatno udobne, viseće ležaljke imaju i dobar zdravstveni efekat. Zbog specijalnog načina pletenja, anatomski se prilagođavaju obliku tela, što pomaže kod bolova u leđima i vratu, ali i trudnicama i onima koji imaju problema sa cirkulacijom. Ležaljke pomažu otklanjanju stresa i nervoze, a korisne su i prilikom meditacije, zbog osećaja da telu nije potreban oslonac. Viseće ležaljke poboljšavaju protok kiseonika do mozga, pa poboljšavaju koncentraciju, a izuzetno su primenjive i u vežbanju joge. Novopečenim roditeljima sigurno će se dopasti informacija da se ljudi, pa samim tim i bebe, četiri puta brže uspavaju u ležaljci, nego u krevetu.

           Bez obzira za koju od ovih namena želite ležaljku, možete da birate između nekoliko vrsta. U ponudi su dečije ležaljke testirane do 50 kg, ležaljke za odrasle testirane do 130 kg i ležaljke za dve osobe koje su testirane do 210 kg. Najpopularniji model je “Caribbean style”, koji je, zbog svojih čvornovatih završetaka, najotporniji na oštećenja. Ležaljke za plažu su specifične zbog bele boje otporne na UV zrake, morsku so i vlagu. U svakom pakovanju nalaze se i pomoćni kanapi za vezivanje, kao i garancija na godinu dana. Cene Hammock visećih ležaljki kreću se od 3300 do 6000 dinara.

Ipak, ukoliko niste u mogućnosti da negde smestite ležaljku, GALIT robna marka u ponudi ima i viseće fotelje od kanapa, koje su lako prenosive i testirane do 130 kilograma. Cene fotelja se kreću od 3000 do 4200 dinara. Praktične su jer je potreban samo jedan oslonac, tako da se može postaviti bilo gde, a mogu poslužiti i deci kao ljuljaška.

             Kupovinu visećih ležaljki i fotelja najlakše možete obaviti putem Interneta. Zaista su male šanse da pogrešite, pošto nema mnogo karakteristika između kojih trebate da birate, a i Hammock ležaljke i fotelje nisu roba koja bi se mogla oštetiti prilikom transporta.

Ležaljke, ljuljaške i fotelje su već dugo obavezni deo kamp ili planinarske opreme, prtljaga za bilo koji boravak u prirodi, ali definitivno i korisni detalj u svakom dvorištu kuće, vikendice ili salaša. A zašto i ne bi, kad svako voli da legne i čita knjigu ili odrema malo posle roštilja.

Autor: Tamara Karanović

Podrška: internet prodavnica www.VremeJeNovac.rs