Uputstvo za proslavu 1. Maja

Ove godine, (2015) prvomajski uranak će biti tačno 01.05. Nekako se tako namestilo. Time je ispunjen prvi, važan,uslov za obeležavanje tog značajnog događaja. Drugi, važan, uslov je Vreme. Vlada je obećala da će sve učiniti da uranak dočekamo po lepom i sunčanom Vremenu. Treći, važan, uslov je da imate sa kim da „uranite“. Mnogi koje poznajem su posvađani, što sa mnom, što između sebe. Uglavnom zbog Novca. Već unapred znam da će mnogi, kada ih budem zvao da zajedno „slavimo“, vrlo energično mi reći: Ma kakav 1. Maj! Ne mogu da dišem od problema (zbog Novca). I ne vredi ih ubeđivati. Neki će reći da su baš nešto drugo planirali za taj dan, npr. krečenje, ili da idu kod familije (njene), a ja ću znati da im se ne ide na uranak jer nemaju Novca, ali ću reći da pozdrave familiju. Sa komšijom bi rado slavio, ali nam žene, trenutno, ne pričaju ( nije zbog Novca).  Dakle, kako na Vreme i sa što manje Novca organizovati proslavu 1. Maja?

Postoje dve vrste uranka (il’ se kaže uranaka?): u vikendici (najbolje ne svojoj) i livada pored reke, potoka, drveta ili puta.

Uputstvo za vlasnike vikendica ( i salaša)

Za vlasnika vikendice, 1. maj je najradosniji praznik u godini. Pa, valjda, vikendicu je i pravio zbog tog PRVOG MAJA!  Bez obzira kada „pada“ 1. maj, sastaviće 2 vikenda. Voćke je na Vreme orezao, travu pokosio, bašta „preštijana“, pojavio se i poneki cvet...Idealno! Roštilj, koji je zidao svojim rukama je, uvek, spreman. Domaće rakije, domaćeg vina i domaćeg piva ima „mog’o bi svadbu napraviti“. Naravno, čuva se tabla domaće slanine, a kod pravih domaćina ima i šunke. Kad je sve tako, moj je savet sledeći: Dragi prijatelju, razumem ja tebe, da je svake godine isto i da samo ti radiš i plaćaš, ali to je tako i budi „gospodin“ do kraja. Kupi još par kila ćevapa (zbog dece), svinjskog vrata i kobasice i pozovi prijatelje, familiju, komšije...Odmah im reci: nemojte ništa kupovati, sve sam ja, već, kupio. Samo dođite. I doći će. Ako neko donese 100 gr kafe ili kolače ili flašu vina, dobro je, ali ne računaj ni na to. To nije ni važno. Znam ja (isti sam ti takav) da nisi za 1. maj bio u gostima otkad si započeo gradnju vikendice, ali to si sam izabrao i uživaj u tome. Za ženu od vlasnika vikendice (tzv. vlasnica) sličan savet: računaj da ćeš sama oprati sve sudove, a ako se neka seti da pomogne-seti, a ako ne, ne jedi se previše.

Uputstvo za  one koji idu u goste ( u vikendicu)

U goste se ne ide praznih ruku. Znam da znate, ali ja ću Vam dati neke male sugestije, ali da se ne naljutite. 100 gr kafe, kolači i flaša vina se podrazumevaju. To nosite svake godine. Ali je bolja fora da domaćine iznenadite i kupite im novi sač, ili kotlić, ili trimer, ili makaze, ili... Znam ja da to košta više od 100 grama kafe, ali time ste osigurali i sledeći 1. Maj! Šalim se, zvaće oni vas i dogodine, nego je to znak da ste, prošli put kada ste bili kod njih, videli šta im sve fali ili šta je već previše staro. A možda da im kupite mrežu za ljuljanje, ili neki ukras za dvorište. Ako ne znate gde da kupite i ako nemate Vremena, pomoći ću Vam: na svom (ili firminom ) kompjuteru otvorite Google, ukucate www.vremejenovac.rs i sa leve strane imate kategorije. Sve što izaberete iz BAŠTE ili KUHINJE NA OTVORENOM, nećete pogrešiti. Doneće Vam poštar (kurir) na vrata stana ili firme, uštedećete i Vreme i Novac, a dobićete status „rado viđenog gosta“. Doduše, za kafu, kolače i vino ipak ćete morati svratiti u neki market.

 Uputstvo za one koji 1. maj proslavljaju u poznatom izletištu (piknik).

Bez ljutnje, ali za vas imam najviše saveta. Organizacija je ovde vrlo važna i nemojte sebi dozvoliti da se nervirate jer je neko nešto zaboravio. Ipak, na prvom mesto organizacionih problema je dogovor oko uloge vozača! Neko mora da vozi nazad i taj neko može popiti jedno pivo pre, i jedno posle roštilja! 1. Maj 2016 godine neće moći ni jedno. Većina će odlučiti da 1. Maj provede uz roštilj, jer je ražanj za poneti prilično komplikovan. Izbor prenosnih roštilja je ogroman: za jednokratnu upotrebu ili dugovečan,na plin ili briket/ugalj, manji ili veći itd. Teško je dati konkretan savet, ali i kod izbora roštilja je jasno da nema dobar i jeftin. Eto,  naprimer, internet prodavnica www.vremejenovac.rs  ima preko 100 modela, pa krenite na Vreme da prostudirate, dogovorite se i poručite. Kupite već marinirano meso, lepinje su praktičnije od hleba (jede se iz ruke), i ne izmišljajte previše. Uvek će se naći neko u vašem društvu koji će predlagati i fetu sir, i masline, ajvar i...Bez veze, ponestite dobro raspoloženje i dosta piva. Pripremite se za Marfijev zakon ( društvo pored vas će sigurno uživati u muzici koju vi ne podnosite, nečija lopta će pasti baš u vaš tanjir i sl), a dobar provod zavisi samo od vas.

Živeo 1. Maj!

Autor: Romeo Karanović

STRUČNI SAVETI ZA JOŠ BOLJI KVALITET RAKIJE I VINA

 Danas, imam za cilj da Vašu priču o rakiji i vinu upotpunim programom koji će Vas sprovesti do još čistijeg ukusa i mirisa Vašeg proizvoda. O značaju rakije i vina Vam neću pričati, podrazumeva se da je kvalitet domaće rakije i vina prikaz domaćinske kuće i ponosa ukućana kojim se drag gost dočekuje predstavljajući radinost domaćinstva i tradiciju koja se prenosi na mlađe ukućane. Načini proizvodnje rakije i vina novog doba svrstavaju tradiciju u poželjne informacije dok upotrebu enzima i selekcionisanih kvasaca u toku proizvodnje ističu i daju na značaju prvenstveno radi rezultata koji prevazilaze naša očekivanja. Verujem da svake godine kada sednete sa ukućanima da ocenite svoj rad ostane onaj upitan pogled na licu da je to možda moglo malo bolje. Imali ste zrelo voće, dobru fermentaciju, odlične uslove ali ipak nešto nedostaje….

Osnovni recept za dobijanje vrhunske rakije i vina je uzimati samo fiziološki zrelo, neoštećeno i dobro čuvano voće. Imajte u vidu da prezrelo, plesnivo i oštećeno voće ima lošu aromu, brzo gubi aromatične komponente i ima manje šećera. Kao i u svakom pravilu, tu su i izuzeci koji su u ovom slučaju kruška i jabuka čije prezrelo voće ima više aromatičnih komponenti i daju kvalitetniju rakiju u odnosu na drugo prezerelo voće. Savet  je da upotpunite proizvodnju i uključite enzime, selekcoinisane kvasce i hranu za kvasce.

Uloga enzima je da poveća randman šire ( količina alkohola koja se dobija iz jedinice šećera) , bolje taloženje i bistrenje, bolja ekstrakcija aroma kao i intenzivnije bojenje , naravno, pri spravljanju crvenih vina. Zatim imamo nezaobilazne kvasce…. Verujem da Vam je prvo pala na pamet upotreba pekarskog kvasca što Vam od srca savetujem da izbacite iz upotrebe. Postoje kvasci čija namena je upotreba prilikom pravljenja voćnih rakija i vina, tzv. selekcionisani kvasci. Prekarski kvasac ćemo ostaviti za pekaru, a ja Vam predstavljam četiri kvasca česte upotrebe sa izvrsnim rezultatima.

QA23 – kvasac za bela vina i voće sa belim vrenjem (kabuka, kruška, kajsija..), Cross Evolution- kvasac za bela i roze vina, BDX- kvasac za crvena vina i voće sa crvenim vrenjem (šljiva), a tu je i jedan od najotpornijih na teške uslove fermentacije LalvinV1116. Za sada bih Vam samo ove kvasce izdvojila, a dalje ostavljam zadatak vašoj želji za znanjem i novim saznanjima.

Da Vas upoznam, kvasci su živi jednoćelijski mikroorganizmi, njihov zadatak je da pokrenu fermentaciju i tokom fermentacije pomoću svog metabolizma prevode šećer u alkohol. Na pokožici voća se nalaze „divlji“ kvasci koji nisu pogodni da do kraja isprate fermentaciju pa vaš kom ostaje sa većom količinom neprevrelog šećera što rezultira nekvalitetnom rakijom.

Naravo da nije kraj… upotreba kvasca zahteva i upotrebu hrane za kvasce koja će kvasce podstaći i dati još veću sigurnost kvalitetnoj fermentaciji.

Nemojte da budete u grupi ljudi koja ima odbojnost prema upotrebi kvasaca i enzima, ipak imajte na umu da najbolje rakije i vina prolaze kroz rad enzima i kvasaca. Naš savet je da probate i sami se uverite.

Sada kompletnu priču imate,samo je pitanje da li Vi želite da vidite da možete svake godine bolje.

Dipl. inž. Ružić Vanja

dipl.inž. fitomedicine 

Savacoop      

ZAŠTITA DRVETA NA PRIRODAN NAČIN

Za drvo je od posebnog značaja pravilna zaštita, ako se ona ne uradi na pravilan način, odnosno ako se prilkom zaštite koriste opasna hemijska sredstva koja su u širokoj upotrebi, sve dobre karakteristike drveta su uništene, tako da se drvo pretvara u izuzetno opasan i neprihvatljiv materijal sa stanovišta biološke izgradnje.

Dva najvažnija problema koja moraju ispravno da se reše kod upotrebe drveta jesu:

–     protivpožarna zaštita i

–     zaštita drveta od insekata, vlage i truljenja.

Važno je napomenuti da vlažnost drveta prilikom ugradnje, mora biti ispod 14%, a idealan pocenat je 10%.

Zaštita drveta od požara može da se postigne naknadno:

–     premazima ili silakatnim kompozitima,

–     zaštitnim malterima, oblaganjem negorivim mineralnim pločama, i

–     gipsanim pločama.

Mišljene većine ljudi jeste da su drvene kuće veoma podložne požaru. Međutim, statistike govore suprotno, naime broj požara u drvenim kućama je dvostruko manji nego u kućama koje su izgrađene od klasičnih materijala.

Drvo sporo sagoreva zbog male termoprovodljivosti i formiranja ugljenisanog sloja na površini. Drvene konstrukcije mogu znatno duže da se odupru požaru od metalnih konstrukcija kod kojih dolazi do rušenja pre tačke topljenja. Prilikom sagorevanja drvo ne oslobađa štetne supstance, koje drugi materijali oslobađaju prilikom požara, ponekad je prilikom požara mnogo opasnije biti izložen isparenjima koji dovode do trovanja nego samoj vatri.

Ekološki prihvatljiva sredstva za smanjenje zapaljivosti drveta su boraks, zatim sredstva za impregnaciju na bazi oksidnih boja i vodenog stakla.

Zastita drveta od truljenja i štetočina.

Pošto je drvo materijal koji se koristi direkno iz prirode mora se voditi računa o određenim pravilima prilikom ugradnje. Ako je procenat vlažnosti u drvetu veći od 14%, ili se pak drvo ugrađuje u sredinu gde će biti izloženo povećanoj vlazi, a nema provetravanja, onda veliku opasnost predstavljaju pojave i razvoj raznih štetočina: gljivica, mikroorganizama, buba i slično, što opet ima za posledicu truljenje i propadanje drveta. Da bi se ovaj rizik sveo na minimum, a kasnije olakšala zaštita drveta, u toku pripreme i njegove ugradnje treba se pridržavati sledećih uslova:

–     drvo, po mogućnosti, seci u zimskom periodu, kada je pojava štetočina najmanja, a sokovi u njemu minimalni;

–     koru i okrajke odstraniti, jer se tu nalaze jaja iz kojih se razvijaju larve štetočina

–     upotrebljavati samo zdravo i jedro drvo

–     drvene elemente po potrebi pre ugrađivanja treba zagrejati specijalnim aparatom, tako da eventualna jaja i larve budu uništeni visokom temperaturom

–     sve prsline i pukotine (ukoliko postoje) popuniti biokitom, na bazi firnajza, kalujumovog vodenog stakla i određenih punilaca, kome se mogu dodavati pigmenti po želji

–     ugrađeno drvo, naročito u podu, mora se učiniti nepristupačnim za pojavu insekata, a to se postiže začepljavanjem svih rupa, spojnice i drugih propusta koji su nastali u toku izvođenja radova.

Jedan od najvažnijih uslova za zaštitu ugrađenih konstruktivnih elemenata i ostale drvene građe jeste njihovo dobro provetravanje. Svi krovni elementi su zaštićeni krovnim pokrivačem od vlage i u većini slučajeva je provetrenost krovnog prostora u potpunosti obezbeđena. Da bi se isto postiglo i kod zidova, potrebno je ostavljati vazdušni šlic za provetravanje, tako da se ugrađeni drveni elementi ( fasadni stubovi, podkonstrukcija i sl.) mogu nesmetano isušivati.

Elementi drveta kao što su stubovi, fasadne obloge i ostalo, koji se vezuju za temelje i temeljne grede, moraju biti ugrađeni na minimalnom rastojanju od 30cm iznad kote trotoara, kako bi se sprečila pojava vlage iz temelja i prskanje sa trotoara.

Na samu trajnost  drveta mnogo utiče i način njegove upotrebe. Najveću trajnost drvo dostiže u sasvim suvoj atmosferi, jednolične i relativno niske temperature, pri stalnoj cirkulaciji vazduha. Veoma je trajno drvo ako je stalno pod vodom ili ledom. Najmanju trajnost drvo ima, kada je zaraženo saprofitima i ispunjava optimalne potrebne uslove za razvitak gljiva: toplotu, vazduh, vlagu i hranu za gljive. Ako od ovih uslova, bar jedan nedostaje, na može doći do razaranja drveta gljivama, odnosno truljenja. Drvena građa se može zaštititi od truljenja, od razornog dejstva insekata i naizmeničnog sušenja i upijanja vlage, sušenjem, izolacijom, natapanjem (impregnisanjem) različitim sredstvima za konzervaciju i sl.

Hemijska sredstva, kojima se štiti drvo od štetočina i truljenja su vrlo opasna jer sadrže otrovni sastojak “PCP”, te je njihova proizvodnja u vecini zemalja zakonom zabranjena.

Ova sredstva su posebno opasna, ako se primenjuju u unutrašnjim prostorijama, tako da njihovo otrovno isparenje može da traje godinama. Otrovna sredstva na bazi “PCP” mogu se uspešno zameniti manje opasnim ili bezopasnim materijalima, a to su: lug, soli boraksa, otopine sode, kao i sredsva za duboku impregnaciju koja se koriste za spoljnu zaštitu drveta.

Za unutrašnju zaštitu najčešće se koriste: laneni firnajz, kalofonijum, četinarske smole i pčelinji vosak.

Premazi lanenim uljem (firnajzom).

Vreme sušenja lanenog ulja je veoma dugo, pa se u tvrhu koristi laneni firnajz. Laneni firnajz se dobija od lanenog ulja kojem se prvo dodaju materijali za isušivanje “sikativi”, a potom se čitava smesa iskuvava, pri čemu laneno ulje dobija potpuno nove karakteristike. Laneni firnajz predstavlja vezivno sredsvo u proizvodnji uljanih boja, lakova i glazura, a u mnogim slučajevima, laneni firnajz se može koristiti potpuno sam u površinskoj obradi drveta kao najjednostavniji, najzdraviji i najjeftniji materijal.

Obrada firnajzom naglašava prirodnu strukturu drveta, pri čemu firnajz duboko prodire u drvo, tako da se stvara potrebna zaštita, a obrađene površine dobijaju prijatnu toplinu i svetložućkastu boju.

Kod jednostavne obrade drveta počinje se tako, što se prvo nanese penatrat, koji se sastoji od mešavine lanenog firnajza i alkohola – 1:1 ( ili mešavina firnajza i balzam terpentina iste razmere), kojem se dodaje ekstat lavande.

Penetrat se utrlje krpom, ili se površina jednostavno premaže običnom četkom i ostavi da odstoji sve dok potpuno ne upije ( oko 15 minuta pri temperaturi većoj od 15 stepeni). Penetrat ima sposobnost regulisanja vlage i propuštanja vodene pare, a koristi se i kao podloga za sve vrste glazura i boja na bazi lanenog ulja (firnajza)

Posle nanošenja penetrata i potrebnog odležavanja, pristupa se izradi drugog sloja, koji se sastoji od čistog firnajza. Vreme sušenja ovog sloja pri temperaturi od 15 do 20 stepeni, traje obično jedan dan. Nakon toga površina se glača lanenom krpom povlačenjem u pravcu vlakana, sve dok površine ne bude podpuno suva.

Za običnu zaštitu ovaj sloj zadovoljava potrebne zahteve.

Ako se traži posebna obrada onda se posle ova dva premaza površina izbrusi šmirl papirom, a postupak se ponovi još jednom, ili dvaput ( čistim firnajzom).

Da bi firnajz što bolje i dublje prodro u drvo može se zagrevati spuštanjem u posude u vodu, čija je temperatura 60-70 stepeni.

Ovim postupkom se mogu uspešno obrađivati stare površine, pri čemu se iste moraju očistiti mehaničkim putem, ili rezređivačima na bazi alkohola i balzam terpentina.

Zaštita konstruktivnih i ostalih “zaklonjenih” drvenih elemenata od truljenja i štetočina, vrlo efikasno se ostvaruje premazom krečnog mleka kome se dodaje 2% kazeina. Ova zaštita ima protivpožarno dejstvo.

Impregnacija drveta

Drvo u spoljnoj sredini je naročito ugroženo usled zagađivanja “smogom”, UV zracima i vlagom, dok su drveni podovi izloženi velikoj mehaničkoj opterećenosti, pa se pre bilo kakve obrade mora vršiti duboka impregnacija.

Impregnacioni materijal dobija se mešanjem lanenog firnajza i balzam terpentina kojem se dodaje određeni procnat lavande. Penetrat treba nanositi u vrućem stanju ( oko 70 stepeni) premzivanjem četkom više puta u razmaku od 10 minuta ne čekajući da se predhodni sloj osuši. To se ponavlja sve dok se drvo podpuno ne zasiti. Kod zadnjeg premaza višak materijala se skida lanenom krpom.

Preko ovako pripremljene podloge nanosi se “lauza”, uljane boje, bajcovi i sl.

Lazure

Lazure su proizvodi koji čine prelaz između uljanih boja i lakova,  jer sadrže manji procenat pogmenata i vezivnog sredstva, tako da površine obrađene ovim sredstvom zadržavaju prirodnu strukturu, i ne formiraju “film” koji sprečava prirodno “disanje” drveta. Sirovine za izradu lazura su: prirodne smole (tisa, kalafonijum, šel-lak), biljna ulja, biljni i ogsidni pigmenti, glicerin, amonijum sapun, alkohol i lavandino ulje.

Površinu, na koju se nanose lazure, potrebno je detaljno očistiti a po potrebi i oprati. Zatim se ovako očišćena površina izbrusi, očisti od prašine, pa se tek onda može pristupiti površinskoj obradi. Lazure treba povremeno mešati pre upotrebe da bi se sprečilo taloženje pigmenata. Ovo sredstvo nanosi se u dva sloja pri čemu se pravi pauza od 24 do 48 sati između nanošenja prvog i drugog sloja. Lazure se prvenstveno koriste za spoljnu obradu površina.

Bajcovanje

Za obradu unutrašnjih površina kod prozora, vrata i lamperije može se primenjivati takozvano “bajcovanje” pri čemu se dobijaju esteski izvanredno dopadljive površine u željenom tonu. Bajc se nanosi preko čiste i suve površine i ima ulogu penetrata. Kao pigmenti ovde se koriste ljuska od crnog luka, prah od kafe, kora od trešnje, oraha i limuna, a u nekim slučajevima se upotrebljava i lavanda. ovi pigmeti se kuvaju u rastvoru soda-voda 1:1 oko 2 sata, a mešavina se nanosi na drvo dok je još vruće.

Pored ovog načina pripremanja, za spravljanje bajca možemo koristiti rezance soje lecitin, ekstahovani kesten u špiritusu i balzam terpentinu ili lanenom ulju. Završni sloj je obično bezbojni biljni lak.

Obrada drveta voskom

Standradni sistem obrade drveta je obrada voskom. to je ujedno i najkvalitetnija obrada drvenih površina. Površine koje će se obrađivati voskom moraju predhodno biti obrađene poluuljem. U biologiji građevinarstva posebnu ulogu igraju balzami od pčelinjeg voska. To je sredsvo koje pruža najbolju i najzdraviju zaštitu drveta, čak sprečava i prodor vode. Pod balzamom se podrazumeva gusta masa koja se nanosi u dva vrlo tanka sloja. Drvo premazano voskom zadržava prirodan miris. U kućama gde je drvo obrađeno balzamima od pčelinjeg voska sa dodatkom malog procenta (ispod 1 %) eteričnih ulja, vlada vrlo prijatna atmosfera.

Prašina koja se sakuplja na ovako obrađenim površinama nije podložna naelektrisanju, što povoljno utiče na osobe koje pate od različitih vrsta alergija.

Kao što je poznato sirovine za izradu balzama su : pčelinji vosak, vosak od tisovine, laneno ulje, balzam terpentin, a za izradu laka za podove dodaje se “karnabu vosak”, koji se dobija od jedne vrste južnoamaričke palme.

Ovde ćemo dati jedan recept za pravljenje politure od pčelinjeg voska koja može služiti za zaštitu stolarije, drvenih obloga i određenih elemenata nameštaja, a možemo je sami napraviti.

Prvo se izvrši zaštita poluuljem (laneni firnaj-balzam terepentin 1:1), na već opisan način. Nako 1-2 dana površina se obrađuje balzamom od pčelinjeg voska koji se spravlja na sledeći način: pčelinj vosak se istruže i doda u posudu određene zapremine gde je već nasut balzam terpentin, pri čemu je razmera mešanja vosak-balzam 1:2,5. Mešavina se kuva na pari oko dva sata, pa se posle toga balzam razblažuje terpentinom (1:1). Ova vrsta balzama može se tonirati oksidnim i biljnim pgmentima, pri čemu količina boje ne sme preći 3% ( težinski), jer bi veće učešće uništilo neke dobre osobine ovog balzama.

Sušenje impregnacionog sloja traje 24 sata, pa se posle toga vrši nanošenje balzama od voska, pri čemu balzam mora biti u tečnom stanju zagrejan na 70 stepeni. Balzam se nanosi četkom ili lanenom krpom i to u vrlo tankom sloju. Nakon 3-4 sata vrši se polranje lanenom krpom, pri čemu se dobijaju vrlo sjajne površine.

Obrada drvenog poda

Drveni podovi su po pravilu, izloženi mehaničkim uticajima. Zbog toga treba obratiti pažnju na impregnacuju i površinsku obradu, kao i održavanje podova. Izvedena obrada mora da pruži zaštitu od vode, zaštitu od prašine, omogućiti lako održavanje, kao i laku popravku oštećene površine.

Priprema površine

Pre obrade, pod mora biti izbrušen, otprašen i potpuno očišćen. ako u podu postoje prsline i pukotine onda se iste popunjavaju mešavinom drvene strugotine od poda, i laka koji se koristi za završnu obradu. Ovako kitovana mesta moraju da odstoje 24-48 sati. potom se površina detaljno očisti i otpraši.

Impregnacioni sloj se nanosi u svemu kako je to već objašnjeno, s tim što zadnji sloj treba da se suši 24 časa, zatim se lagano obrusi, pa se nanosi još jedan vrlo tanak sloj impregnacije. Nakon 10 minuta višak se odstrani pamučnom ili lanenom krpom. Ovaj zadnj sloj treba da je zaštićen 24-48 sati.

Završna obrada se izvodi biljnim balzamom ili čvrstim voskom. to je specijalan vosak koji se dobija mešanjem pčelinjeg voska i “karnabe voska”. Ovaj balzam se nanosi u tankom sloju pamučnom ili lanenom krpom. Kod većih površina preporučuje se mašina koja ima uređaj za stalno zagrevanje voska. Posle 24 časa od nanošenja završnog sloja, površina se polira lanenom krpom pri čemu dobija svilenkasti sjaj.

Potpuna čvrstoća se postiže za oko 7 dana, i za to vreme podne površine treba da budu zaštićene.

Prosečna trajnost građevinskog drveta izražena u godinama

Proizvodi od drveta. Od četinara najviše se uptrebljavaju u građevnskoj tehnici su bor, smrča, jela i ariš. Primena ovih vrsta drveta je raznovrsna: u mostogradnji, za izradu šipova, stubova, željezničkih pragova, jamske građe, u zgradarstvu, stolarstvu, za izradu furnira, skela, međuspratnih i krovnih konstrukcija i brodskih podova. Od lišćara u građevinarstvu se najviše primenjuju bukva, hrast, jasen i brest. Ove vrste drveta  upotrebljavaju se za izradu pragova, parketa, nameštaja, furnira. Pored ove upotrebe, hrastovina se upotrebljava i mnogo šire, kao za šipove, mostove, kaldrmu, jamsku građu.

Ono što je posebno važno napomenuti jeste da proizvodi od drveta koji su nastali lepljenjem lepkovima na bazi formaldehida, mogu biti štetni po zdravlje ljudi. Jedan od najpopularnijih materijala ovog tipa jeste iverica ili medijapan. Ovi proizvodi su u savremenim enterijerima veoma rasprostranjeni i popularni, mogu se kupiti u svim oblicima i bojama, kao pločasti materijali lako se sklapaju i za mnoge ljude predstavljaju sinonim za uređen i moderan dom. Problem je u tome što su takvi materjali, zbog lepkova koji se koriste pri proizvodnji, izuzetno štetni i po svaku cenu ih u izradi enterijera treba izbegavati.

Čisto, prirodno drvo, zaštićeno na prirodni način, je najlepši i najzdraviji materijal koji možete sebi da priuštite, kod nas je cena drveta prihvatljiva i treba ga maksimalno koristiti u izgradnji kuća.

Autor: Arh. Ivana Rakarić

KAKO DOČEKATI GOSTE U VIKENDICI

Kako dočekati goste u vikendici?

Jedan od važnijih razloga posedovanja vikendice je i druženje. Nemojte sebi nametnuti fizički rad kao jedino zadovoljstvo odlaska u vikendicu. Naravno da ste umorni od kancelarije, saobraćaja, politike, stresa... ali nije valjda da ste toliko truda (a i novaca) uložili u vikendicu, a retko vam dodju gosti! Nema opravdanja: zovite prijatelje, komšije, rodbinu, a i kolege sa posla, na druženje. Najčešće čujem da su pare problem i da puno košta dolazak gostiju. Nije tako! Pokušaćemo da vam to i argumentujemo. Pre svega, znajte da niko ne očekuje obilje jela i pića, ali svi očekuju opuštenu atmosferu.

                Ali hajde da vidimo kako se pripremiti za goste. Da se ne obrukamo, a da se previše ne potroši ni vremena, ni novaca.

                Bez obzira ko nam dolazi i kada dolazi,  rakija se ponuditi mora. Žene uvek mogu popiti kafu, a muškarci rakiju. Pošteno govoreći: to ne košta ništa. Za decu je najbolje, ako im se ponudi voće koje će sami ubrati (postoji realna opasnost da polome neku granu).

                Predjelo (meze) je najlakše za pripremu, ali pazite- može da košta više nego glavno jelo. Gosti će se najviše obradovati prostim jelima: uštipci, kajmak, sir,domaća slanina, domaća kobasica,domaći pršut...I najlošija domaća slanina je bolja od čajne kobasice iz marketa! Ne bih ja tu isticao cenu, već sam ambijent vikendice daje prednost domaćim proizvodima u odnosu na industrijske.

                Glavno jelo. E, tu se pokažite! Roštilj, kotlić, talandara, sač, kotlovina...gosti će sve prihvatiti.  Verujem da ste sve te rekvizite kupili, a i da ste savladali. Za kupovinu pomoći će vam naš sajt www.VremeJeNovac.rs a za upotrebu www.vikendica.net.

Pokušaćemo da napravimo kalkulaciju domaćinskog dočeka gostiju. Predpostavimo da nam u goste dolazi bračni par sa dvoje dece.

Meni br. 1

300 gr mešanog roštilj mesa po odrasloj osobi,  200 gr za dete= 2 kg

1 kg hleba

8 flaša piva

2 lit soka

2 lit gazirane vode

2 kg salate

10 kg lubenice

Ukupno cca: 2.500 din

Meni br. 2

Kotlić (paprikaš, pasulj, riblja čorba), meso ili riba 1,5kg + povrće 0,5kg

1 kg hleba

2 lit vina

2 lit gazirane vode

2 lit soka

2 kg salate

Keks (napolitanke!)

Ukupno: cca: 2.500 din

Meni br. 3

Sač (250 gr mesa po osobi + 200 gr krompira po osobi)

Hleb, vino, voda, sok, salata

Ukupno:  cca 2.500 din

Mi smo zaključili sledeće: bez obzira na izbor glavnog jela, koštaće nas manje/više isto.  Svaka od navedenih stavki je podložna promenama i kalkulacija je samo orijentaciona. Vikendica nam pruža komociju i u oblačenju i u ponašanju, pa je i dekoracija stola minimalna.

Napomena: Nije uračunata potrošnja začina, salveta, briketa, čačkalica...

P.S. Ražanj nismo analizirali jer je malo komplikovaniji za organizaciju, što bi rekli: ne vredi klati vola radi kile mesa, odnosno- za ražanj ipak treba malo veće društvo, a treba na vreme nabaviti pragnje! (prase/jagnje).