SMEDEREVAC-ZA MIRIS I UKUS

SMEDEREVAC-ZA MIRIS I UKUS DOMAĆE TOPLINE

            Uobičajena vikendaška gastro-oruđa su, pre svega, roštilj i ražanj, ali ih i sač sustiže. Ipak, kada dođe zima, smederevac je zakon. Smederevac je postao sinonim za peć u zatvorenom prostoru, koji ima funkciju da ga zagreje, ali i da sena njemu kuva ili peče, a to postiže uz pomoć čvrstog goriva. Ugalj ili drvo, za pripremu jela, manje je bitno. Pucketanje vatre, kalorijska vrednost, cena i dostupnost utiču na odluku o izboru goriva. Izbor drveta se kod nas sveo uglavnom na bukvu i na grab, a najvažnije je da drva budu suva.

            Kod kuvanja ili pečenja jela na smederevcu postoji jedna specifičnost. Kada spremamo jelo u stanu najveći problem je miris iz kuhinje pa svi kupuju aspiratore ili kuvaju pored otvorenog prozora. U vikendici je sasvim drugačija percepcija tih mirisa. Miris kupusa sa suvim rebrima, pasulja sa šporeta ili mesa i krompira iz rerne daju taj poseban “šmek”. Novi šporeti imaju digitalno podešavanje temperature, dvostruke ventilatore u rerni, svetlo, tajmer, neki verovatno i air-bag. Sve te novotarije su u vikendici nepotrebne.

Opširnije...

SECOND HAND

Second hand

Da li ste primetili da je kod vas, a i kod vaših prijatelja koji imaju vikendicu, većina stvari preneta iz stana u vikendicu? Vrlo retko se za vikendicu kupuju nove stvari. Stari kaučevi, ormari, stolovi, šporet i frižider naravno, pa čak i wc šolja.U šupi pored vikendice još drastičnije: stari bojler, stari akumulator, pokvarena lampa, polomljeni sto, neispravna pegla, polomljene dečije igračke...a sve pod geslom: možda će zatrebati.

  U kuhinji opet antikviteti: kupili novo suđe, na 12 rata, a staro odneli na vikendicu! Stara džezva, šerpa, tiganj...

  U ormaru, mada često i pored ormara, stare farmerke, ofucani džemper, pocepane patike.

   Naravno da će svako, u svoju odbranu, reći da je to samo iz finansijskih razloga.Ipak, dozvolite da kažem, nije to tako samo zbog novca. Novac nije problem, novca nema, ali kada bi svako realno pogledao, shvatio bi da mu neispravna pegla ne treba i nikada neće trebati, da šporet sa jednom ispravnom ringlom nervira isto kao i kada je bio u stanu, da ga stari kauč žulja još i više...Naše vikendice su postale deponije nepotrebnih stvari,  

   Mada, moram prihvatiti činjenicu, da su mnogi vlasnici vikendica, i još češće salaša, od „starudija“ napravili „etno“ sa samo jednim jasnim kriterijumom: što starije-to bolje i lepše. Bez angažovanja arhitekte ili dizajnera, svi su napravili svoj ponosni enterijer u kom je glavni ukras stara pegla na paru, srp i čekić, zarđali nož, a nameštaj čine kredenac od babe, drveni astal iz nečije šupe,ćilim sa buvljaka itd. U eksterijeru, naravno, centralno mesto zauzimaju zaprežna kola, čeze ili fijaker.

    Ipak da pojasnimo: stara pegla na paru je etno detalj, a pokvarena pegla iz stana je SMEĆE! Nadam se da razumete razliku u rečima: staro i starudija?

   Moguće je, da smo vremenom „oguglali“ pa ne primećujemo da smo okruženi starudijama.Supružnik se ne računa.

.   Autor: Čiča Gorio

ZA KOGA ĆU GLASATI?

Za koga ću glasati?

Moj pokojni  otac je napravio vikendicu  70tih godina prošlog veka, pa se gradnje i ne sećam, jer ja sam bio mali, a gradnja brza.Ono što pamtim je posvećenost mojih roditelja toj vikendici.Oni nisu išli samo vikendom u vikendicu,nego, čini mi se, svaki dan. Brata i mene su vodili , vrlo često, na silu i to sam im zamerao, do te mere, da sam nekada otplakao, a nekada se durio danima. Oni su nas ubeđivali da je gore čist vazduh, slađe se ruča, a treba i njima malo da pomognem. Odlazak i nekako, ali kada je trebalo da se prespava u vikendici, to je bilo katastrofa. Što bi danas rekli, dno dna. Ja gimnazijalac,15/16 godina, da subotu uveče provedem u toj vukojebini, ma nema šanse. Vikendica je bila udaljena oko 8 km od stana u gradu, ali kilometar do regionalnog, asfaltnog puta i tu sam pokazao svoju upornost. Ako nema busa, a stopiranje ne pomaže, peške sam išao i to bez obzira na vremenske prilike i neprilike.Ako se dobro sećam, trebalo mi je skoro dva sata do stana, pa dok se ja okupam i spremim, okasnim i u grad. Nije bitno na šta „okasnim“, ali to osećanje da sam nešto propustio...Ostalo mi je nejasno zašto me ćale nije odvezao u grad, a on se vratio, pa sa svojom ženom uživao u njihovom izboru.

    Pre neki dan, pokušavao sam ćerku da ubedim da ide sa nama u vikendicu.Žena i ja smo poželeli da povedemo ćerku i Terija (naš mali pas čuvar) i da prespavamo u vikendici. Cele sedmice smo smišljali šta ćemo kuvati, a da to naša ćerka voli, a kupili smo i nekoliko novih društvenih igara, sve u želji da ćerki ugodimo.Posle mog petnaestominutnog ubeđivanja, ćerka mi je rkla: „Ćale, smaraš!“ Zanemeli smo. Pa ona ima tek 13 godina! Prihvatili smo. Teško.Više je nećemo zvati, a ona, ako se seti-seti.

     I tako sam se, tek ovih dana, setio mog odrastanja uz vikenducu.Da se razumemo, nije meni ostala ta vikendica samo u lošem sećanju, nego se lepih trenutaka nisam setio. Ovih dana.

   A za koga ću glasati? Ma još ne znam ni da li ću izaći na glasanje, jer imam dosta posla oko mojih voćki, pa ću taj vikend biti zauzet od jutra do večeri.

Autor: Čiča Gorio

VIKENDICA NA RECI

                                                Vikendica na reci.

            Priroda je bilo vrlo naklonjena prema Srbiji i podarila joj veliki broj reka.To je bogatsvo koje najviše cene vlasnici vikendica.Naravno, i pecaroši.Posedovati vikendicu na reci  nije baš uobičajeno u većini Evropskih država, jer je obala državno dobro i nije dozvoljena gradnja na obali.Isti zakon važi i za obale mora ali koga briga što Srbija mora nema. Nema ni Mađarska, pa šta.U Srbiji rekama upravljaju državne institucije kao što su „Vode Vojvodine“, „Srbija Vode“ i sl. Uglavnom dozvoljavaju gradnju vikendica na obali ali sa važnom napomenom da su to privremene dozvole. Time se ograđuju od mogućeg spora kada i ako jednog dana Srbija pristupi Evropskoj Uniji.

            Kada kažem „vikendica na reci“ mislim na vikendicu koja ima svoju „obalu“.Postoje mnoga vikend naselja koja su izgrađena pored Dunava ali samo prvi red ima tu privilegiju da istaknu da im je vikendica na reci.Drugi ili treći red je isto kao i deseti.Još ako ti je neki „idiot“ napravio odvratnu, ružnu,preveliku kućerinu i zaklonio pogled, eto nemira.

            Novosadsko vikend naselje Kamenjar je odličan primer. Male kućice (vikendice) zamenile su prave vile. Ali samo u prvom redu. Vlasnici vila su nekima zaklonili pogled ali svojim kapitalom, a ponekada i svojim uticajem omogućili su svojim komšijama komunalnu opremljenost o kojoj oni pre njihovog dolaska nisu mogli ni da sanjaju.Kada su, zahvaljujući njima,  dobili struju, vodu i asfalt toliko su se radovali da pogled nisu ni spomenuli.Posle nekog vremena,na udobnost koju su dobili su se navikli i „bože moj, pa to je sasvim normalno“ ali onom „idiotu“ bi rado onu njegovu viletinu gurnuli u Dunav.

            E sad, kada kažem pogled, mislim na onaj tupi pogled u vodu koja bez prestanka ide levo ili desno. Mutna voda misli bistri. Pogled na reku može da traje, i traje i traje. U stvari, traje dok ne zazvoni mobilni. Reka nosi grane, smeće i brige.Bolje je pola sata blejati u reku nego popiti par rakija. Vlasnici vikendice ili kuće na reci su staloženiji, mirniji.

 Najveći problem vlasnika vikendica na reci su poplave. Dešava se da u svoju vikendicu, bukvalno, ulazite na čamcu, ali to retko koga trajno brine. Nisu te poplave baš tako česte da bi nam bilo kakvu dilemu stvarale.

          Vikendica na reci ili vikendica pored reke, da li je svejedno?

Autor: Čiča Gorio