Razgovor sa drugoplasiranim na Sačijadi-Milan Drakulić

Milan Drakulić,  iz Bačkog Brestovca, vojni penzioner, kuvar amater-kuva jer voli. Za Magazin Vikendica govori kao osvajač druge nagrade na „Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača“ koje je održano 29.08.2015. na Stražilovu (Sremski Karlovci).

1. Koja je tajna dobre priprema „jela ispod sača“? Osim jagnjetine, koje su namirnice još bile u „saču“? Koje začine ste koristili?

„ SAČ „ JE NAČIN PRIPREME JELA KOJI JE KARAKTERISTIČAN ZA PASIVNE KRAJEVE BALKANA. TO ZNAČI DA JE ASORTIMAN NAMIRNICA BIO OGRANIČEN I ODRAĐEN ONIM „ ŠTA SE IMA PRI RUCI „ DAKLE: MESO, KROMPIR, LUK, SO, A SAM NAČIN PRIPREME JE PO PRINCIPU „ ŠTO JEDNOSTAVNIJE, TO BOLJE „

1. Da li ste upoznali takmičare iz drugih ekipa? Da li ste mogli da sagledate konkurenciju i šta mislite o drugim takmičarima? Da li bi nekog istaknuli?

OD OSTALIH TAKMIČARA POZNATI SU NAM BILI JEDINO ČLANOVI EKIPE „ KAKO OĆEŠ“ IZ ODŽAKA O KOJIMA IMAM LEPO MIŠLJENJE I ZNAM DA DOBRO ZNAJU DA SPREMAJU SAČ, ALI IM NIJE IZGLEDA „ BIO DAN „

1. Da li ste poznavali nekog člana žirija pre takmičenja? Da li ste čuli za nekog člana žirija? Šta  mislite o žiriju?

ČLANOVE ŽIRIJA NISAM POZNAVAO OD RANIJE, ALI SU NA MENE OSTAVILI IMPRESIVAN UTISAK, KAO LJUDI KOJI SU DOBRO UPUĆENI U KULINARSTVO.

1. Koliko vama znači osvojeno drugo mesto na ovakvom takmičenju?

OSVOJENO DRUGO MESTO MI DOSTA ZNAČI, JER POTVRĐUJE MOJU VEĆ IZNETU TEORIJU „ ŠTO JEDNOSTAVNIJE TO BOLJE... „

1. Šta mislite o organizaciji Sačijade-Stražilovo 2015? Šta bi pohvalili, a šta bi kritikovali u organizaciji takmičenja? Predlozi?

ŠTO SE TIČE ORGANIZACIJE, MISLIM DA JE BILA DOBRA, PRE SVEGA ZBOG ODABIRA LOKACIJE GDE ĆE SE TAKMIĆENJE ODRŽATI.

1. Da li ćemo videti vas/vašu  ekipu sledeće godine na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača?

Sledeće godine dolazimo sigurno.

Generalni sponzor Sačijade je bila internet prodavnica VremeJeNovac.rs, distributer profesionalnih noževa Dick. Da li ste čuli za Dick? Da li koristite noževe Dick u svojoj kuhinji?

Što se tiče Dick-a, pa naravno, i odavno mi je želja da imam jednu malu garnituru njihovih noževa.

VremeJeNovac.rs  je i najveći distributer u Srbiji sačeva, roštilja, kotlića, kotlovina, talandara...za vikendice i za restorane.

                Autor: Romeo Karanović

                Foto: Slobodan Ignjatović

Razgovor sa pobednicima Sačijade-Teodor Jurišin

Najbolji sač na Balkanu napravila je ekipa "Prezident" iz Sremskih Karlovaca. Majstori sača su Teodor Jurišin i Antonela Alimpić.

Teodor Jurišin, kuvar iz Novog Sada, zaposlen u hotelima Prezident, mlad, ambiciozan,još uvek student  turizma i hotelijerstva. Za Magazin Vikendica govori u dahu, još uvek pod dojmom pobede na „Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača“ koje je održano 29.08.2015. na Stražilovu (Sremski Karlovci).

Teodore,za uspeh je potrebno i znanje i zvanje. Za dobrog kuvara je, verovatno,  potrebno  talenat, ali i ljubav prema kuvanju...?

„Još od malena imao sam uzore kao i svi mi, voleo sam da gledam Jamie Olivera i razne emisije o kuvanju, isprobavao jela i uzivao u tome i vremenom sam shvatio da je to pravi poziv za mene, završio sam četvorogodišnju srednju skolu ‚‚Svetozar Miletić“ smer Kulinarski tehničar. Uporedno sam kombinovao posao i skolu, i tako radio po raznim restoranima, pa tako i nastavio posle školovanja, gde sam stekao neophodno iskustvo kako bi upisao specijalizaciju- smer kuvar specijalista.  Nakon toga nastavio sam dalje i upisao visoku školu za turizam i hotelijerstvo. Spojio sam strast, želju za stalnim usavršavanjem i učenjem i potragu za novim horizontima kuvarstva, a to mi je donelo rad i iskustvo u restoranima i hotelima.

Koja je tajna dobre pripreme „jela ispod sača“? Osim jagnjetine, koje su namirnice još bile u „saču“? Koje začine si koristio?

Kroz moj rad u etno restoranima isprobao sam različite kombinacije i varijacije na ovo jelo, međutim moje iskustvo govori da ne treba puno bežati od starih pravila. Otkiću Vam tajnu za pobednički jagnjeći sač. Tajna je u dobrom odabiru, obradi i odnosu namirnica, količini tečnosti, temperaturi i kontroli vatre i ono najvažnije je strast. Moja koleginica Antanela Alimpic i ja smo taj dan koristili krompir, šargarepu, crni luk, so, biber, majčinu dušicu, senf, mleko... Najvažnije je pratiti gotovost namirnica kako se ne bi prekuvale i kontrolistati temperaturu.

Da li si upoznao takmičare iz drugih ekipa? Da li si mogao da sagledaš konkurenciju i šta misliš o drugim takmičarima? Da li bi ti nekog istaknuo?

Imao sam prilike da upoznam razne takmičare. Konkurencija je bila jaka, bili su takmičari iz Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije i Bugarske.  Istakao bih ekipu  Bratsvo i  jedinstvo iz Šapca čiji je predstavnik bio Miloš Aleksić.

Da li si poznavao nekog člana žirija pre takmičenja? Da li si čuo za nekog člana žirija? Šta ti misliš o žiriju?

Nisam nikoga poznavao od stručnog žirija pre takmičenja, ali sam čuo za kolege jer su veliki majstori sa ovih područja. (Žiri je bio u sastavu: Predsednik: Prof. Dušan Štulić-sudija WACS-a, Članovi: Ružica Jukičić-sudija WACS-a, Erih Glavica-udruženje kuhara Hrvatska, Jovan Vukelić-predsednik UO KFS, Nemanja Spasojević). Smatram da je žiri bio na visokom nivou i da su apsolutno profesionalno odradili svoj deo posla. Zahvalni smo na rezultatima, jer nijanse su presudile.

Koliko tebi znači osvojeno prvo mesto na ovakvom takmičenju?

Biti prvak Balkana u spremanju jela ispod sača nekome ne bi predstavljalo neki uspeh, ali meni, mladom kuvaru, mnogo znači jer sam potvrdio znanje i iskustvo. Takmičenje ovog tipa je odlična medijska platforma za mlade kuvare koji tek treba da izgrade svoju karijeru.

Šta misliš o organizaciji Sačijade-Stražilovo 2015? Šta bi pohvalio, a šta bi kritikovao u organizaciji takmičenja? Predlozi?

Sama organizacija Sačijade- Stražilovo 2015 je bila odlična, zabavnog i takmičarskog karaktera,  u cilju negovanja  struke. Ova manifestacija promoviše gastronomsku ponudu i usmerena je na ljubitelje gastronomskih specijaliteta. Zahvalio bih se organizatoru Romeu Karanoviću i Kulinarskoj federaciji Srbije.

Da li ćemo videti tebe i tvoju ekipu sledeće godone na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača i drugim takmičenjima koje mi pripremamo?

Ekipu Prezident i mene možete očekivati i sledeće godine na Balkanskom takmičenju sa novim kulinarskim umećima. BIlo nam je čast učestvovati, družiti se i pobediti.

Generalni sponzor Sačijade je bila internet prodavnica VremeJeNovac.rs, distributer profesionalnih noževa Dick. Da li si čuo za Dick? Da li koristiš noževe Dick na svom radnom mestu?

Zahvalio bih se sponzoru Vremejenovac.rs na odličnim nagradama. Na poslu koristim isključivo Dick noževe jer su odlični, čak su zastupljeni i u mojoj ličnoj kolekciji noževa i alata za kuvanje, pomoću kojih nastaju čarolije u kuhinji.

Autor: Romeo Karanović

Foto: Slobodan Ignjatović

Sačijada-Stražilovo 2015

Balkansko takmičenje u pripremi jela ispod sača-Sačijada

U subotu, 29.08.2015. na Stražilovu kod Sremskih Karlovaca, održano je Balkansko takmičenje u pripremi jela ispod sača. Organizatori manifestacije su bili Udruženje vlasnika vikendica i salaša iz Novog Sada i Magazina Vikendica. Značajnu podršku smo dobili od Turističke zajednice Sremski Karlovci i Nacionalnog parka Fruška gora.

Manifestacija je bila podeljena na tri dela:

1. Balkansko takmičenje u pripremi „Jagnjetine ispod sača/peke“
2. Ručak – Najveći sač na Balkanu
3. Izložba svih sačeva/peka koji se proizvode na Balkanu

Takmičenje

Za takmičenje se prijavilo 30 ekipa iz Srbije, Makedonije, Crne Gore, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Na takmičenju se nisu pojavile dve ekipe: „Vila Vrdnik“ iz Novog Sada i „Drimtim“ iz Novog Sada. Zadatak je bio: „Jagnjetina ispod sača“.

Da bi izbegli bilo kakve nejasnoće i  sumnje, obratili smo se Kulinarskoj Federaciji Srbije za pomoć. Predsednik Upravnog odbora KFS-a, g-din Jovo Vukelić nam je izašao u susret i oformio međunarodni žiri sastavljen od poznatih i priznatih kulinarskih stručnjaka: predsednik žirija: Prof. Dušan Štulić-sudija WACS-a, članovi: Ružica Jukičić-sudija WACS-a, Erih Glavica-udruženje kuhara Hrvatska, Jovan Vukelić-predsednik UO KFS, Nemanja Spasojević-predstavnik sponzora.

Takmičile su se ekipe: Prijatelji-Novi Sad, Legende-Nova Gajdobra, Komšije –Ruma, Tim Trade-Modriča, Janjske Otoke-Zemun, Prezident-Sremski Karlovci, Sebastijan-Bačka Palanka, Brestovac-Bački Brestovac, Banaćani-Kikinda, Radomir Veličković Grešni-Aleksandrovac, Neozbiljna ekipa-Novi Sad, Bratstvo i Jedinstvo-Šabac, Pub Beška-Beška, Uz jutarnju kafu-Sremski Karlovci, Prođe leto trideseto-Novi Sad, Oćevija-Vareš, Bajina Koliba-Novi Sad, Sunset-Beograd, Win Ing-Novi Sad, Kad jaganjci utihnu-Nova Gajdobra, Kako ’oćeš-Odžaci, Momo i Skakači-Vrbas, Bermet-Boki i Mrki-Novi Sad, Pekara kod bake-Makedonia, Aleva-Novi Sad.

Većina takmičarskih ekipa je došla na vreme, osim Zemunaca i Bosanaca, pa je došlo do malog kašnjenja sa početkom, ali vrlo brzo su svi uhvatili isti tempo pripreme sača. Žiri je obilazio takmičare i nadgledao način pripreme jela, ispitivao glavne kuvare, davao savete onima koji su hteli da čuju i beležili svoje utiske. Šta su zaključili u tom obilasku-pojma nemamo. Nismo smeli da ih pitamo. Uočili smo i mi dosta različitih sačeva (zemljanih, kovanih, gusanih), različitih „filozofija“,  ali svi su imali jedan zajednički stav: došli su sa dobrim raspoloženjem, realnim ambicijama u takmičenju, ali svi su došli da se dobro provedu. Bilo je ekipa od dva člana, pa do 20 članova! Nekoliko ekipa je urgiralo pre početka takmičenja za više klupa jer su im ekipe velike ili očekuju dosta gostiju. Svima smo izašli u susret.

Da bi raspoloženje bilo dobro u toku takmičenja, angažovali smo tamburaše i to dva orkestra. To je bio naš poklon takmičarima. Najveselija ekipa je bila „Sunset“ iz Beograda, koji su muziku držali dobrih dva sata, pa je  sreća da smo imali i drugi orkestar. Svaka čast!

Sa verovanjem da se druge ekipe neće ljutiti, na nas je poseban utisak ostavila ekipa „“Radomir Veličković Grešni“ iz Aleksandrovca. Gospodin Radomir  Veličković! Svetski kuvar. Uz pomoć jednog pomoćnika pripremio je 'JAGNJETINA NA ZABORAVLJENOJ VATRI, NA KALUĐERSKI NAČIN''. Svim putnicima namernicima ponudio je da probaju njegovu „Jagnjetinu ispod sača“ i sve je podelio u roku od 15 minuta nakon službenog završetka takmičenja. Svaka čast!

Moramo istaknuti ekipu „Oćevija“ iz Vareša, BiH koji su došli neverovatno organizovano. Osim takmičarskog učešća oni su došli i da promovišu lokalnu proizvodnju peka/sačeva, lokalnu hranu (sireve, sušeno meso) kao i svoju Općinu (u prevodu: Opštinu). I kada su tamburaši otišli sa Stražilova, Bosanci se nisu dali zbiniti jer su poneli svoju gitaru i tamburali do, skoro, pola noći. Svaka čast!

Kao najbolje domaćine istaknućemo ekipu „Bermet-Boki i Mrki“. Pripremili su dva takmičarska sača i jedan za „raju“.  Imali su više vina od restorana u blizini. Po našoj proceni ugostili su stotine prijatelja i slučajnih šetača. Svaka čast!

Teško je napisati izveštaj sa ovakve manifestacije i rizikovati da nekog ne pohvalimo. Svaka ekipa je dala neki svoj pečat kojim će se Sačijada-Stražilovo 2015 pamtiti.

Ipak, neko je morao biti i na pobedničkom postolju.

Žiri je odlučio: Najbolji sač na Balkanu napravila je ekipa "Prezident" iz Sremskih Karlovaca. Majstori sača su Teodor Jurišin i Antonela Alimpić.

Drugo mesto na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača osvojila je ekipa "Brestovac" Bački Brestovac. Majstori sača su Drakulić Milan i Raša Mitrović

Treće mesto na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača osvojila je ekipa "Bratstvo i jedinstvo" Šabac. Majstori sača su Miloš Aleksić, Nebojša Alimpić, Davor Jukičić i Bane Guđulić.

Bilo je malo gunđanja, ali ozbiljne primedbe na odluku žirija nije bilo. Autoritet i profesionalnost žirija nije ni moglo doći u pitanje. Baš zbog tog njihovog autiriteta i profesionalnosti organizatori se nisu mešali ni u njihov rad ni u njihove odluke.

Mi, kao organizatori, čestitamo svima, pobednicima i učesnicima, žiriju, pa i posetiocima koji su obilazili takmičarske ekipe i kibicovali tajne majstora sača.

Mi, organizatori Sačijade-Stražilovo 2015, zadovoljni smo što je takmičenje završeno u dobrom raspoloženju i  bez ijednog incidenta. Udruženje nije zaradilo, jer nije ni bilo realno da na prvoj manifestaciji možemo da komercijalizujemo manifestaciju. Zato nije bilo ringišpila, bižuterije, licitarskog srca, pljeskavica, šatora sa narodnjacima...

Svoj doprinos popularizaciji „pripremanju jela ispod sača“ smo dali tako što smo napravili „Največi sač na Balkanu“! Pripremili smo oko 400 porcija po simboličnoj ceni ali na ručak je došlo 1500 ljudi! Žao nam je što mnogi nisu mogli probati našu „Jagnjetinu ispod sača“. Sledeće godine ćemo morati praviti veći sač!

Napravili smo najveći izložbeno prodajni salon na Balkanu opreme za „Kuhinju na otvorenom“ Izložili smo 20 vrsta sačeva, 30 vrsta roštilja, 8 vrsta kotlovina, 5 vrsta talandara...Prodali smo nekoliko zemljanih, nekoliko gusanih sačeva i jedan kovani (bosanski). Trebali smo više poneti. Ali, avaj, svi su videli šta može da se kupi  a lako će poručiti na www.VremeJeNovac.rs

I na kraju, vidimo se, nekako s’ proleća. Kako reče jedan naš Facebook prijatelj: Prvi jaganjci se u sač bacaju. Bićemo bolji, obećavamo.

Predsednik Organizacionog odbora

Romeo Karanović

Foto: Miroslav Farkaš

Oćevija – selo posljednjih kovača u Europi

Uz selo Oćeviju kod Vareša u Bosni i Hercegovini vežu se mnogi epiteti - kulturološki fenomen, muzej pod vedrim nebom, silovita i gorovita, arkadijski ugođaj, najzanimljivije ruralno naselje u BiH, itd. I sve to s razlogom, evo već tri stoljeća.

   Izvor rijeke Oćevice je zaštićen kao spomenik prirode, tu je i topla voda i neobična pećina. Međutim, najviše pozornosti izazivaju – majdani.

   Iako je majdan turski naziv za rudokop, ovdje se radi o kovačnicama, od kojih su još uvijek aktivne tri i kao takve jedine u Europi, nastavljaju višestoljetnu tradiciju kovanja željeznih proizvoda u ovom selu na tradicijski – predindustrijski način. U Oćeviji se ruda nikada nije kopala ni talila, ali se ovamo dovozilo gotovo željezo iz ostalih sela oko Vareša. Proces rada ostao je i danas jednostavan: na ognjištu s drvenim ugljenom, koje se raspiruje zrakom iz mijeha, ugrije se željezo. Zatim se oblikuje pod velikim čekićem koji preko drvenih batova pogoni snaga vode čiji je režim uvijek isti.

   Uz najpoznatije i najtraženije proizvode pèku i sač, majdandžije proizvode i sjekire, motike, raonike, čavle, lopate, čekiće, trnokope, ašove, potkovice, itd. Nekada su se ovi proizvodi mogli vidjeti na prodajnim mjestima u Crnoj Gori, Srbiji, Albaniji, Makedoniji, Turskoj, Italiji i Egiptu. Poznati vareški trgovac hadži Abdija Librić 1803. jednu je pèku pronašao i u Medini! Sada vlasnici majdana svoje proizvode prodaju uglavnom u Bosni i Hercegovini, a dalje ih nose njihovi gosti i do Australije. Jedna od kapitalnih značajki u opstanku ovog starog zanata je činjenica da još uvijek ima mladih ljudi koji se njime bave.

Opis rada majdana

   Snaga rječice Oćevice već stoljećima pokreće teške čekiće starih kovačnica, a izvori već dvadesetak godina opskrbljuju pitkom vodom i grad Vareš. Originalnost ovih kovačnica je u tome što imaju uređaje koje tjera vodena snaga . Majdani nose naziv po prezimenima vlasnika – Jozeljića majdan , Gogića majdan i Vijačkića majdan .

   Glavna alatka je veliki klinasti bat, težak oko 50 kg, nasađen na drvenu polugu čiji drugi kraj zahvaćaju palci (pera) jednog velikog valjka zvanog klada. Ispod čekića je nakovanj. Kada se otvori vodena ustava iznad badnja, onda voda udarajući u žljebove valjka, okreće ga, a ovaj diže čekić, koji se zatim svojom težinom i spušta. Što je jači udar vode to je ritam brži . Ovi uređaji stoljećima nisu doživjeli bitne promjene .

Žežnice (ćumurane)

   Neizostavna komponenta u lancu proizvodnje u majdanima je drveni ugalj (ćumur) . Dobija se najčešće iz bukovog drveta na prostorima koji se zovu – žežnice . Nađe se ravna površina zemljišta na kojoj majstor (ćumurdžija) ocrtava krug , čija veličina ovisi od veličine planirane žežnice . Nakon toga se u središtu kruga od sirovih komada drveta počinje praviti vitao koji se uzdiže okomito do visine oko 4 m , a svojim izgledom podsjeća na dimnjak . Od vitla k završetku kruga postavljaju se uzdužne cjepanice , tzv. lašajnderi . Oni ne smiju u jednom komadu biti duži od 40 cm , a postavljaju se tako da se svaka sljedeća , od završetka prethodne cjepanice pomiče lijevo ili desno za 5-6 cm , što je potrebno zbog strujanja zraka . Na lašajnder se horizontalno postavljaju cjepanice normalne dužine oko 1 m , a nazivaju se podžežnice . U početku se slažu sitnije cjepanice i to tako da se postavljaju uspravno s blagim nagibom na vitao . Kasnije se koriste i krupnije cjepanice .

   Slaganje traje dok se ne dobije svojevrsna, od drveta napravljena piramida, čije je dno na granicama ocrtanog kruga, a vrh (kapa) na vrhu vitla. Kapa se pravi od manjih komada drveta, a njezina izrada zahtijeve vrsno umijeće. Na kapu se stavlja paprat i komad lima. Kada je žežnica već oblikovana sve eventalne šupljine se popune sitnijim komadima drveta, to je tzv. šajbanje. Na paprat se stavlja sloj crne zemlje debljine 13-14 cm. Zemlja se slažeodozdo prema gore, pri čemu se jako nabija kako zrak ne bi nekontrolirano ušao u žežnicu.

   Nakon svih ovih radnjipristupa se potpaljivanju žežnice. U vito se stavi krug suhih drva, a na njih žeravica što inicira potpaljivanje. Prvih 3-5 od 14-15 dana, kokliko traje cijeli proces, zove se parenje. Naime, tih prvih dana sva se drva u žežnici osuše, vito se u međuvremenu pretvori u ugalj, što je znak da je parenje završeno te će uskoro nastupiti kađenje cijele žežnice. Na dnu žežnice se uspostavljaju ladovi.To su šupljine koje dovode dovoljne količine zraka. Oni se svakih 24 sata mijenjaju, tj. jedni se začepe,a na drugom mjestu se otvore novi. Ovo je potrebno kako bi vatra mogla kružiti , što omogućava ravnomjerno sagorijevanje materije.

   Stvaranje uglja ide odozgo ka dolje. Stoga palilac buši rupe od kape prema dnu u visini 30-40 cm. Kroz rupe u početku izlazi bijeli, a kasnije plavi dim. Plavi dimje i garant da se u tom dijelu žežnice iskadio ugalj. To je istovremeno i signal da je vrijeme za zbijanje žežnice. Nakon zbijanja kroz kapu se u žežnicu ubacuje određena količina drveta, to su tzv. hranjenja. Za hranjenje se ukupno potroši oko 2m2 drveta. Za 24 sata žežnicu treba 2-3 puta zbijati i isto toliko puta i nahraniti .

   Poslije završenog procesa žežnicu treba ohladiti najmanje dva dana, nakon čega se može početi vaditi ugalj. Ukoliko se pri vađenju pokaže vatra treba je ugasiti po mogućnosti vrelom vodom. Najkvalitetniji je grabovi ugalj, a u našim krajevima uglavnom se kadi ugalj od bukovog drveta.                  

      Pèke, kao najprodavaniji proizvod majstora iz Oćevije ne hrđaju. Međutim, majdandžijama sve više ovladava strah da će hrđa u narednih desetak godina prekriti njihova tri majdana koja su još u pogonu. A poslije? Nema poslije!

Piše: Boško ANDRIĆ