Odštampajte ovu stranicu
četvrtak, 02 avgust 2012 11:25

KOMPOSTIRANJE

Napisao
Ocenite ovaj članak
(1 Glas)

KOMPOSTIRANJE I PRIMENA KOMPOSTA U POLJOPRIVREDI 

Kompostiranje je metod za upravljanje otpadom organskog porekla, čime se omogućava njegova bezbedna i ekonomična reciklaža. Značaj komposta se ogleda u dve ključne stvari: kompostiranjem se rešava problem otpada organskog porekla i dobija se konačan proizvod koji je boljeg kvaliteta i veće vrednosti od početnog materijala.

Danas postoje različiti metodi kompostiranja, od jednostavnih pasivnih kompostnih gomila preko savremenih zatvorenih sistema za kompostiranje do kompostiranja pomoću glista (vermicomposting). Svi ovi sistemi imaju zajednički osnovni princip – mikrobiološku razgradnju početnog materijala u aerobnim uslovima. 

 

Kompostiranje je biološki proces u kojem mikroorganizmi razgrađuju različite organske materijale kao što su lišće, papir, ostaci hrane i druge otpadne materije organskog porekla, prevodeći ih u materijal nalik zemljištu – kompost. U toku samog procesa kompostiranja deo organskog ugljenika se oslobađa u obliku ugljen-dioksida, deo koriste mikroorganizmi za funkcionisanje sopstvenih ćelija dok se deo ugljenika humifikuje. Bakterije, gljive i aktinomicete aktivno učestvuju u procesu degradacije organskog ugljenika. Aktivnost pojedinih grupa mikroorganizama je uslovljena fazom kompostiranja, karakteristikama materijala i temperaturom.

Proces kompostiranja može da se podeli u četiri faze:

  1. Početna (inicijalna) faza – U toku ove faze dolazi do mehaničke razgradnje materijala. Proces započinju mezofilne bakterije, gljive, aktinomicete i protozoe. Maksimalna temperatura u ovoj fazi dostiže 45°C.
  2. Aktivna (termofilna) faza – U ovoj fazi dolazi do brze razgradnje materijala. Temperatura u kompostnoj gomili se u roku od 24 do 72 h nakon formiranja gomile poveća iznad 45°C, obično do 65°C, kao rezultat oksidacije ugljenikovih jedinjenja. Ova termofilna faza i funkcija termofilnih bakterija u njoj je ključna za uništavanje patogenih organizama, larvi muva i semena korova. Da bi se to postiglo potrebno je održavati temperaturu od oko 65°C tri do pet dana. U toku ove faze neophodno je konstantno snabdevanje kiseonikom, bilo ručnim ili mehaničkim mešanjem i prevrtanjem gomile ili automatizovanom ventilacijom.

3. Faza hlađenja – Ovde se nastavlja razgradnja početnog materijala, sve do formiranja biološki stabilnih humusnih jedinjenja. Tada dolazi do dominacije mikroorganizama, koje preferiraju niže temperature.

  1. Sazrevanje – Sazrevanje zahteva minimum kiseonika i sam biološki proces postaje veoma spor. Sinteza humusnih jedinjenja koja je započeta u prvoj fazi sada se završava.

   Faktori koji utiču na proces kompostiranja:

1. Sadržaj vlage

2. Odnos ugljenika i azota (C/N)

3.Temperatura

4. pH vrednost

5. Veličina čestica početnog materijala

6. Kiseonik

Autor: Dipl. inž. – master Dušan Marinković

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu

Pročitano 3902 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 15 februar 2016 08:10

Srodni članci