Odštampajte ovu stranicu
utorak, 07 avgust 2012 12:01

ZASNIVANJE TRAVNJAKA

Napisao
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

KAKO ZASNOVATI KVALITETAN TRAVNJAK HORTIKULTURNOG ZELENILA

Vremensko, fizičko i materijalno angažovanje, izbor vrsta za smešu i setva u zasnivanju travnjaka je od posebnog značaja, kako bi se kasnije u korišćenju eventualni problemei sveli na minimum. Cilj je da se u što kraćem vremenu zasnuje upotrebljiv i kvalitetan travnjak (Edwards, 1980; Beard, 1983). Brzo zasnivanje travnjaka minimizira oštećenja uzrokovana erozijom (voda i vetar) kao i invaziju korovskih vrsta. Neuspeh u zasnivanju može dovesti do erozije, potrebe rekultivisanja zemljišta, podsejavanja golih nepokrivenih delova zemljišta, primene herbicida, a sve to košta i zahteva vreme (Hessayon, 1969).

 

Šta se podrazumeva pod pojmom zasnivanja travnjaka i dok kog vremena traje ova aktivnost? Pod zasnivanjem travnjaka podrazumevaju se sve radnje koje treba preduzeti u cilju jasne identifikacije mesta (lokacije), odnosno utvrđivanja osobina zemljišta (supstrata), pripreme terena za zasnivanje travnjaka, samo zasnivanje (jednim od načina) i nega travnjaka do prvog košenja. Dakle, radnje koje se sprovode sa prvim košenjem i od prvog košenja travnjaka pripadaju merama nege za održavanje već zasnovanog tranjaka.

Postoje četiri osnovne metode zasnivanja travnjaka: setvom, busenovanjem, tzv. čepiranjem i sadnjom izdanaka (rizoma, stolona). Zadnja dva metoda podrazumevaju vegetativno razmnožavanje (ožiljavanje), pomoću delova biljke i koriste se uglavnom kod određenih vrsta (rosulje, zubače i livadarke). Koji će metod biti izabran zavisi od vrste, brzine kojom se želi zasnovati travnjak, opreme i finansijskih mugućnosti. Bez obzira na izbor metoda značajna je priprema zemljišta u cilju što bolje setve (sadnje), što je posebno važno za određene vrste.

Priprema ZEMLJIŠTA (terena) za zasnivanje travnjaka

 Priprema zemljišta za zasnivanje travnjaka je širi pojam od obrade zemljišta ratarsko-povrtarskih vrsta. Priprema terena podrazumeva, pored obrade zemljišta (osnovna obrada i predsetvena priprema) još i regulisanje nagiba (nivelacija), površinsku poravnatost zbog košenja, uništavanje prethodnog travnog pokrivača, posebno korova, postavljanje sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje (drenaža), korekcija kiselosti zemljišta (kalcifikacija) i dr.. Priprema zemljišta (terena) je ista bez obzira o kom se načinu podizanja travnjaka radi: direktnoj setvi, busenovanju, ili oživljavanju. Zbog toga je potrebno da se svaki aspekt pripreme dobro razmotri u cilju izbegavanja kasnijih mogućih problema.

Suzbijanje i kontrola korova. Suzbijanja pojedinačnih korova bi trebalo obaviti pre setve. Ako postoji problem sa korovima koji ne mogu biti selektivno otklonjeni nakon setve postoje dve alternative. Jedna mogućnost je upotreba zemljišnih fumiganata, kao što je metil bromide, methan ili dazomet. Ove hemikalije se upotrebljavaju na malim površinama i trebalo bi da ih vrše stručna lica zbog toksičnosti i potrebe korišćenja adekvatne opreme. Drugi način je aplikacija neselektivnih, totalnih herbicida kao što su reglone, gramoxone, roundup, cidokor.Ove herbicide treba upotrebaljavati pre obrade zemljišta, kada je korov visine 10-20 cm. To su translokacioni herbicidi koji se usvajaju preko lista i kreću se do korena uništavajući na taj način korov u potpunosti. Za potpuno delovanje ovih herbicida potrebno je 6-8 nedelja. S tim u vezi, primenu herbicida treba usaglasiti sa datumom setve. I fumigante i herbicide najbolje je upotrebiti kada je temperatura zemljišta iznad 100C.

Procena kvaliteta površine zemljišta. Ukoliko se proceni da je gornji sloj zemljišta loš (nije za setvu travnjaka) može se odstraniti i zameniti.

Uklanjanje otpadaka. Ukloniti kamen, drvo i ostale otpatke sa površine terena. Trule panjeve i slično bi trebalo izbaciti. Ne paliti ništa na površini ili ispod, jer to može prouzrokovati naknadne probleme na travnjaku.

Konstruisanje podloge (regulisanje nagiba) - Zasnivanjem konačne podloge treba biti siguran da je obezbedjena adekvatna drenaža za ceo teren. Preporučuje se minimalan pad od 1%. Oštrije promene pada (više od 25%) treba izbegavati kako bi se otklonili problemi košenja. Ako je velike nagibe nemoguće izbeći treba formirati terase sa podupirajućim zidom ili nivelisati nagib sa dovoženjem sloja zemljišta . Ako usled ravnanja terena dođe do manjih poremećaja kontura zemljišta, može se primeniti traktor sa ravnjačem. Kod većih nagiba koristi se specijalna oprema (buldožeri ili bageri), ukoliko zemljište mora da se ukloni ili da se popune rupe. Ukoliko se na terenu koji se priprema za travnjak nalazi drveće, treba ga na određen način zaštititi. Treba oko drveća napraviti zaštitu od kamena i ubaciti dodatno zemlje. U zavisnosti od konfiguracije zemljišta formira se terasa ili se zemljište ukopa. Osnovna obrada zemljišta za podizanje travnjaka izvodi se na razne načine: oranjem, ašovljenjem, ali najčešće kultivacijom. Duboku kultivaciju zemljišta vršiti na dubinu od 20-25 cm. To je posebno značajno na terenu gde je korišćena teža mehanizacija, a posebno u uslovima povećane vlažnosti zemljišta.

Postavljanje drenaže - Ukoliko je potrebno u zavisnosti od teksture zemljišta (sadržaja gline) treba postaviti drenažu (crep sistem) i povezati je sa funkcionalnim odvodom.

Postavljanje sistema za navodnjavanje - Ukoliko budžet dozvoljava ispod površine zemljišta se može postaviti sistem za navodnjavanje.

Instalacija svetla na spoljašnjoj kapiji - Električnu instalaciju ili gasovod ukoliko je potrebno treba postaviti nakon postavljanja sistema za navodnjavanje.

Zona korenovog sistema - Gde se predviđa gust saobraćaj, treba upotrebiti grubi pesak kako bi se ublažilo sabijanje zemljišta.

Regulisanje pH (zaslanjivanje i acidifikacija) - Ukoliko je potrebno u zavisnosti od analize zemljišta na dubinu od 10-15 cm treba izvršiti korekciju pH vrednosti (gipsovanje, kalcifikaciju).

Đubrenje - Shodno dobijenim podacima agrohemijskih analiza zemljišta treba izvršiti đubrenje i đubrivo uneti na dubinu od 10-15 cm odgovarajućom mehanizacijom (kultivator, plug i sl.). To bi trebalo uraditi kao posebnu operaciju nezavisno od kalcifikacije ili gipsovanja. Od posebnog je značaja da se potrebe za fosforom i kalijumom regulišu u toku osnovnog đubrenja, odnosno đubrenja posteljice (Mijatović i Žujović, 1969b).

Konačno nivelisanje - Konačno ili tzv. fino ravnanje površine zemljišta treba izvršiti opremom za ravnanje. Za veće površine koristi se ravnjač priključen za traktor. Na manjim površinama dovoljne su i ručne grabulje u kombinaciji sa nekim priručnim vučenim ravnjačem kao što su metalna vrata i sl. (Hellstern, 1969). Takođe, staze bi trebalo obeležiti nasipanjem nekog materijala na površinu zemljišta.

Finalna ili predsetvena priprema zemljišta – Treba dobro poravnati površinu zemljišta. Najbolje je koristiti grablje, valjak i sl. na manjim površinama ili pak kombinaciju kultivatora i grabulja na većim površinama. Treba pripremiti posteljicu neposredno pred setvu kako bi se poboljšali uslovi za klijanje i nicanje semena. Na kraju, zemljište treba da je mrvičaste strukture (bez grubih grudvi) i vlažno. Zemljišne čestice, za setvu trava, treba da su veličine pšeničnog zrna, u protivnom treba ponoviti kultivaciju.

Kada obaviti ZASNIVANJE TRAVNJAKA

Zasnivanju travnjaka treba pristupiti kada su uslovi temperature i vlažnosti zemljišta najpovoljniji za klijanje i nicanje semena i porast ponika, a kada su nepovoljni za nicanje korova, pojavu bolesti i štetočina. Najintenzivnija pojava korova je u proleće. Ukoliko se travnjak koristi za uzimanje busena i busenovanje potrebno je 3-4 četiri nedelje povoljnih uslova da bi se biljke zadovoljavajuće ukorenile. U slučaju zasnivanja travnjaka setvom, na stalnom mestu, neophodno 6-8 nedelja povoljnih uslova za formiranje kvalitetnog travnog pokrivača.

Trave hladnijeg područja. Najbolje je sejati u kasno leto zbog produženja kritičnog perioda kada se temperatura kreće od 10-200C i zbog hladnog i vlažnog perioda u toku zime i proleća. Pored toga intenzitet nicanja korova je mnogo manji u kasno leto nego u proleće. Alternativno se može sejati i u rano proleće, ali što je moguće ranije. Međutim, period povoljnih temperatura i vlage je mnogo kraći, a intenzitet nicanja korova je veći. Letnja setva se može izvršiti u hladnijim i vlažnijim regionima uz obezbeđenje navodnjavanja i izbegavanje visokih površinskih temperatura zemljišta. Kasna jesenja (dormant) setva se vrši kada temperetura zemljišta padne ispod 50C (nivo na kome seme trava nemože klijati). Treba sejati tako da seme klija i niče u proleće, kada su povoljne temperatura i vlaga. Međutim, uvek postoji mogućnost da se seme izgubi pod uticajem vetra i vodne erozije. Uspešnost dormant setve je 50% ili čak i manje.

Trave toplijeg područja treba sejati u kasno proleće ili rano leto. To obezbeđuje duži period visoke temperature zemljišta 300C za brzo i uspešno zasnivanje toploljubivih vrsta. U principu kasnu letnju, jesenju ili dormant setvu treba izbegavati.

Busenovanje se može vršiti tokom cele vegetacije uz obezbeđenje navodnjavanja. Ako nema navodnjavanja jesen i rano proleće je bolje za trave hladnije zone, a kasno proleće za toploljubive vrste. Poželjno je da postoje barem 2-3 nedelje povoljnih temperatura za ukorenjavanje busena. Toploljubive vrste zahtevaju duži period za ukorenjavanje tokom jeseni.

Ožiljavanje toploljubivih vrsta treba vršiti u kasno proleće i rano leto.

Prof. Erić Pero

 Poljoprivredni fakultet, Novi Sad

 

Pročitano 5455 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 15 februar 2016 08:10