U našoj zemlji se ove sorte gaje samo amaterski i sortiment je veoma ograničen i zastareo. Stalnorađajuće sorte jagoda bi komercijalno trebalo gajiti u brdsko-planinskom području naše zemlje, jer će tamo dati najbolje rezultate. Naravno, ukoliko ih gajimo amaterski, na okućnicama, baštama ili čak u saksijama na terasama, možemo ih saditi nevezano za region.

Glavni ograničavajući faktor gajenja ovih sorti su visoke temperature u toku leta. Bez obzira na to što je dužina dana tada velika, odnosno odgovarajuća, visoke temperature sprečavaju formiranje rodnih pupoljaka pa nam u tim uslovima stalnorađajuće sorte ne cvetaju i ne plodonose, a ako se cvetanje i desi, zametnuti plodovi su sitni i neugledni. Zato se preporučuje gajenje u brdsko-planinskim regionima gde su temperature leti niže, a najkvalitetniji i najveći rod svakako treba očekivati na proleće i u jesen. Pored ovog problema, na našem tržištu je i teško doći do sadnog materijala ovih sorti. Ovde iznosimo opis nekoliko stalnorađajućih sorti koje mogu biti interesantne za gajenje u našoj zemlji.

Mara des bois

Poreklo. Francuska sorta, stvorena u privatnom oplemenjivačkom programu rasadnika Marionnet. Priznata za sortu 1992. godine.

Morfološke karakteristike. Bujna sorta, tamno zelenih listova. Cvetovi su sa dobro razvijenim prašnicima. Cvasti su u nivou lišća, ponekad iznad. Plodovi su koničnog oblika, simetrični. Veličina plodova je mala 10-12 g. Pokožica je narandžasto-crvene boje, sjajna i sa srednje izraženim semenkama. Čašični listići su srednje veličine i pripijeni su uz plod.

Kvalitet ploda. Pokožica je osetljiva na pucanje. Mezokarp je srednje čvrst, crvene, neujednačene boje. Kiseline nisu izražene, ukus je dobar i posebno dolazi do izražaja u punoj sezoni (jul-septembar). Zbog osetljivosti pokožice nije moguće duže čuvanje.

Agrotehničke osobine i otpornost. Tipična stalnorađajuća sorta. Dosta je izdržljiva. Cvetanje počine u proseku 4 dana ranije od standardne jednorodne sorte Marmolada (druga-treća dekada maja). Prinos se kreće od 400 do 600 g po biljci. Branje je lako. Srednje je osetljiva na antraknozu (Colletotrichum acutatum) i tolerantna prema pepelnici (Oidium fragariae).

Generalna ocena. Dobra, izdržljiva sorta. Plodovi su veoma aromatični, ali osetljivi i nedovoljne veličine za udaljena tržišta odnosno za komercijano gajenje. Odlična je za amaterske zasade. Preporučljiva je za gajenje u brdsko-planinskim regionima.

Diamante

Poreklo. Stvorena u SAD na kalifornijskom univerzitetu u Davisu. Priznata za sortu 1998. godine.

Morfološke karakteristike. Srednje bujna sorta, tamno zelenih listova. Cvetovi su sa dobro razvijenim prašnicima. Cvasti su postavljene iznad lišća. Plodovi su veoma krupni (20,4 g u proseku), pravilnog, koničnog oblika. Pokožica je sjajne, narandžasto-crvene boje. Čašica se lako odvaja od ploda, a čašični listići su orijentisani suprotno od ploda.

Kvalitet ploda. Pokožica je otporna na pucanje. Mezokarp je veoma čvrst, svetlocrvene boje. Ima nizak sadržaj kiselina i srednji sadržaj šećera. Ukus je osrednji. Odlične je sposobnosti čuvanja i transporta.

Agrotehničke osobine i otpornost. Cvetanje počinje u proseku 4 dana ranije od standardne jednorodne sorte Marmolada. Prosečan prinos je 580 g po biljci. Izdignut položaj plodova iznad lišća joj je velika prednost prilikom berbe. Veoma je osetljiva na antraknozu (Colletotrichum acutatum) i srednje osetljiva prema pepelnici (Oidium fragariae).

Generalna ocena. Zbog krupnih plodova i dobre mogućnosti čuvanja ova sorta se brzo raširila u mnogim regionima gajenja jagode u svetu. Najbolje rezultate daje u brdsko-planinskim regionima, ali je preporučljiva i za ostale rejone.

Seascape

Poreklo. Stvorena u SAD na kalifornijskom univerzitetu u Davisu. Priznata za sortu 1991. godine.

Morfološke karakteristike. Srednje bujna sorta, tamno zelenih listova. Cvasti se nalaze u nivou lišća. Plodovi su krupni, konični ili dvokonični, što joj je mana. Prosečna masa je 13-18 g. Pokožica je cigla crvene boje. Čašica se lako odvaja od ploda, a čašični listići su orijentisani uglavnom suprotno od ploda.

Kvalitet ploda. Pokožica je srednje otporna na pucanje. Mezokarp je crvene boje, srednje čvrst. Ima srednji sadržaj kiselina i šećera, nije izraženo aromatična sorta te je ukus osrednji. Dobre je sposobnosti čuvanja.

Agrotehničke osobine i otpornost. Cvetanje počinje u proseku 2 dana pre standardne jednorodne sorte Marmolada. Prosečan prinos je 400-900 g po biljci. Oprašivanje je odlično, te je procenat deformisanih plodova mali. Osetljiva je na nedostatak gvožđa i sušu, takođe je osetljiva na antraknozu (Colletotrichum acutatum) i pepelnicu (Oidium fragariae).

Generalna ocena. Odlična sorta za sve rejone gajenja, kako za kasnu proizvodnju tako i za rod u proleće. Mana joj je nešto tamnija boja koja nije cenjena na mnogim tržištima.

Flamenco

Poreklo. Sorta iz oplemenjivačkog programa u Ist Molingu (Velika Britanija). Priznata 2002. godine.

Morfološke karakteristike. Biljka je bujna, te traži nešto veći razmak sadnje i manje azota u prihrani. Plodovi nisu zaklonjeni lišćem, što olakšava berbu. Proizvodi veliki broj stolona koje je potrebno redovno uklanjati. Plodovi su pravilnog, koničnog oblika. Višegodišnji ogledi u Engleskoj su pokazali da 55 % plodova ima masu od preko 35 mm. Boja pokožice je narandžasto crvena.

Kvalitet ploda. Pokožica je otporna na pucanje. Plodovi su dosta čvrsti, te nemaju problema sa tamnjenjem. Mezokarp je veoma sočan, slatkog ukusa. Sposobnost čuvanja je bolja od standardne engleske stalnorađajuće sorte Everest.

Agrotehničke osobine i otpornost. Prinosi su u proseku 500-800 g. Rana prolećna sadnja kontejnerski proizvedenim živićima obezbeđuje najveće prinose. Srednje otporna na Verticillium.

Generalna ocena. Veoma kvalitetna sorta koja je u našim uslovima dala odlične rezultate. Odlična je za gajenje kako na zemljištu tako i na substratu, a najbolje rezultate daje u jesen ispod plastičnih tunela.

Autor: Doc. dr Nenad Magazin

Poljoprivredni fakultet, Novi Sad