Odštampajte ovu stranicu
sreda, 31 oktobar 2012 11:09

REN

Napisao
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

Proizvodnja rena 

Biološke osobine rena

            Ren je otporna biljka na niske temperature, pa je zimski mrazevi ne oštećuju. U prvoj godini ren razvija lisnu rozetu. Listovi su duguljasti, srednje do tamno zeleni. U drugoj godini razvija se lisna rozeta, ali i cvetonosna stabla do visine od 1,5 m koje nose mirišljave bele cvetove, skupljene u metličastu cvast. Plod je ljuska.

            Za upotrebu se koristi koren koji može dostići 4–8 cm debljine, koji se pruža duboko u zemlju. Na preseku, koren je bele ili bledožućkaste boje. Iz glavnog korena granaju se bočni korenovi. 

Uticaj rena na fiziološke procese i na ishranu

            Ren se koristi u ishrani kao prilog u rendanom obliku začinjen sirćetom i solju. Ren ima specifičan, oštar miris i ljut ukus i koristi se uz riblje specijalitete, masna jela i za pravljenje sendviča, kao i za pripremanje pikantnih soseva.

 

Svež koren se koristi kao lekovita biljka. Ren poboljšava varenje u želucu i crevima, a pomaže i iskašljavanju prilikom nazeba. Olakšava rad pluća i koristi se kao dopunski lek prilikom lečenja upale disajnih organa. Koristi se i za lečenje lakših upala mišića. Kod dece (do četiri godine starosti) ren se ne sme upotrebljavati kao lek. Svojim aktivnim materijama deluje antibaktericidno i antifungicidno.

            Ren ima visok sadržaj vitamina C, kalijuma i kalcijuma. Pored ovih materija ren sadrži još i jabučnu kiselinu, asparagin, glutamin, arginin i sumpor u organskom obliku, kao i visok sadržaj raznih ugljenih hidrata. Eterična ulja koja nagrizaju sluzokožu očiju i nosa su alil ulje ili butilsenf ulje. Ta eterična ulja čine 0,05% korena. U manjim količinama sadrži još i metil, isopropil, 2 – fenitilisotiocianat, etiltiocianat.

            Sadržaj ljute materije i ugljenih hidrata određuje kvalitet korena rena. Neke hemijske reakcije rena još nisu detaljno naučno objašnjene.

Ekonomski značaj rena

            Ren se na većim površinama proizvodi u Americi (u oblastima doline reke Misisipija, Viskonsinu i Kaliforniji), u južnoj Africi, u srednjoj i istočnoj Evropi – Austriji, Češkoj, Mađarskoj, Poljskoj i u Rusiji.

            Prerada rena se vrši tokom cele godine, jer je lagerovanje korena veoma jednostavno na temperaturi od 0–2 °C.

Proizvodnja rena

            Zemljište: Ren zahteva srednje teška zemljišta, bogata hranljivim materijama i vodom. Laka, peskovita zemljišta, zbog lošeg vodnog kapaciteta ne odgovaraju za proizvodnju rena.

            Klima: Ren nema posebnih zahteva za određenim klimatskim uslovima. Pogoduju mu rečne doline zbog povećane vlažnosti vazduha i zemljišta.

            Plodored: Proizvodnja rena zahteva poštovanje plodoreda, jer ne trpi da se gaji u monokulturi. Odlični usevi za plodored su krompir, pasulj, krastavac itd.

            Đubrenje: Ren zahteva redovno đubrenje organskim đubrivima, jer traži visok sadržaj humusa. Po hektaru zahteva 400–500 t stajnjaka. Umesto stajnjaka možemo koristiti i mineralna đubriva. Biljni ostaci posle vađenja rena takođe daju određenu količinu organske materije koja predstavlja i hranljivu materiju u zemljištu za naredni usev.

            Ren troši veoma malo fosfora iz zemljišta. Zahtev za azotom je veoma visok. Površine koje su đubrene stajnjakom daju veće prinose i do 80-120 t/ha.

            Ren se gaji i kao njivska i kao baštenska kultura na manjim površinama. Na većim površinama radovi su mehanizovani.

Sortiment rena

            Kod rena ne postoje razne sorte kao kod drugih vrsta povrća. Svako proizvodno područje ima svoje selekcije. Razlike se ogledaju u obliku i formi listova, korena, ali i u aromi.

Bavarski ren: ima srednje razvijen koren sa belim mesom i srednje jakom aromom.

Hamburški ren: odlikuje se korenom srednje veličine sa jako izraženom aromom i belim mesom.

Sprenaldenski ren: odlikuje se srednje razvijenim korenom i jako izraženim mirisom.

Badenski ren: odlikuje se srednje razvijenim korenom sa blagim mirisom i mekim mesom.

Štajerski i jugoslovenski ren: odlikuje se snažnim korenom i snažnim mirisom. Dobro podnosi suvlje uslove i ima tvrđe meso nego prethodne sorte.

Godine 1988. postavljen je sortni ogled sa gore navedenim sortama rena i dobijene razlike su bile značajne. Selekcioneri rade na tome da stvore sorte rena koje bi bile otporne i na virusna oboljenja.

Razmnožavanje rena

            Ren se razmnožava isključivo na vegetativan način što omogućava širenje virusnih oboljenja. Zato se nastoji da se ren razmnožava in vitro.

U praktičnoj proizvodnji ren se razmnožava i reznicama bočnih korenova. Iz reznice će se razviti redovna biljka za godinu dana. Zemljište mora biti rastresito da bi se iz reznica razvijali korenovi za vađenje. Debljina korena treba da bude oko 2 cm i 25–30 cm dužine. Reznice se pripremaju na taj način što se gornji deo reznice seče ravno, a donji koso. Reznice se mogu u jesen utrapiti u vlažan pesak i tako im se omogućuje prezimljavanje. U martu i početkom aprila sredina reznica se istrlja grubom tkaninom da bi se skinula okca koja bi stvarala bočne korenove.

Sadnja reznica rena

             Sadnja se obavlja od sredine marta do sredine aprila. Rana sadnja garantuje visok prinos korena, zato sadnju treba završiti do sredine aprila. Sadnja reznica se može obaviti i u jesen, međutim to nije rašireno u praksi. Optimalan broj reznica po jednom hektaru u zavisnosti od plodnosti i vlažnosti zemljišta kreće se između 25.000–35.000 komada. Međuredno rastojanje je 50–75 cm. Reznice se sade koso u pravcu redova i gornji deo reznica moramo pokriti zemljom debljine 4–5 cm.

Tehnologija proizvodnje rena

            Na tržište se moraju izneti reznice jadnake dužine i ujednačene debljine. Od kraja maja do sredine juna javljaju se nadzemni izdanci dužine 8–10 cm. Nakon toga reznice treba odgrnuti i grubom tkaninom istrljati bočne korenove da bi se sprečio razvoj bočnih korenova, a omogućio rast jednog centralnog. Koren se, potom, ponovo zagrće zemljom i biljka se ostavlja da nesmetano raste. Ova mera čišćenja bočnih korenova treba da se obavi u julu i ponovo u avgustu da bi se na taj način dobili pravi i snažni korenovi za tržište. Pošto ren ima velike zahteve za vodom treba ga zalivati, naročito u fazi intenzivnog rasta korena u julu i avgustu mesecu.

Bolesti rena

            Virusna oboljenja: Najopasnije virusno oboljenje rena je mozaik lista rena. Listovi dobijaju bledožutu neujednačenu boju. Neki delovi listova nekrotiraju tako da su pege mozaično raspoređene. Ren napadaju i drugi virusi: arabis mosaic virus, tomato black ring virus, horseradish latent virus, cauliflower mosaic virus itd.

            Ren napadaju i razne bakterije i gljivice. Od bolesnih biljaka se ne smeju uzimati reznice za razmnožavanje. Bela rđa rena napada naličje lista.

Ren napadaju i insekti. Od njih su najčešći lisna vaš i lisna buva. List napada i Phyllotreta armoraciae. Imago jede list u kružnom obliku i polaže jaja u lisnu dršku i list odumire. Mnogi insekti koji napadaju kupusnjače napadaju i ren. Ren napadaju i puževi golaći i vinogradarski puževi koji jedu list rena.

Berba, pripremanje za tržište i prodaja rena

            Vađenje korena rena se obavlja od septembra pa sve do mrazeva u zavisnosti od dogovora sa kupcem. Otporne sorte rena na mraz vadimo u proleće do maja meseca. Farmaceutska industrija prerađuje i tanke korenove kao i tanke bočne korenove rena. Kod vađenja korena se odstranjuju listovi i sitni bočni korenovi.

            Na tržištu se traže pravi korenovi sa belim mesom. Koren rena se može održati i šest meseci na temperaturi od 0–1 °C.

Autor:Dipl.ing.master Dušan Marinković

         Poljoprivredni fakultet,Univerzitet u Novom Sadu

Pročitano 5708 puta Poslednji put izmenjeno ponedeljak, 15 februar 2016 08:10