Dren (Cornus mas) je gusto razgranat žbun ili niže drvo, obično visine 2 -5 m. Dobro podnosi orezivanje, zbog čega se krošnja može lako oblikovati. Pre listanja, rano u proleće, grančice su gusto prekrivene brojnim žutim cvetovima Medonosna je biljka. Plodovi - drenjine su intenzivne crvene boje. Međutim, pored svoje dekorativnosti, plodovi pre svega imaju značaja kao hrana i lek. Kod nas se od plodova najčešće pravi sok, džem ili rakija. Plodovi sadrže velike količine vitamina C. U narodnoj medicini drenjine se koriste za lečenje crevnih bolesti i regulisanje varenja. Cvetovi se takođe preporučuju kod dijareje. U nekim krajevima se kora kuva i stavlja na ozlede. Drvo drena je tvrdo, žilavo i veoma cenjeno u drvnoj industriji.

            Ukoliko želite sami da razmnožite dren, najjednostavnije je oštrim ašovom odvojiti izdanke u osnovi stabla. Razmnožavanje semenom je komplikovano i teško. Seme drena ima mehanizam koji ga sprečava da klija pre zime i da isklijale biljčice onda propadnu sa dolaskom snega i mrazeva. Zbog toga se u crvenom omotaču ploda nalaze supstance koje sprečavaju klijanje. Prvi korak je, dakle, odvajanje semena od omotača. Ipak, to nije dovoljno, već je potreban i određeni period hladnih dana, kao i da seme preleži dovoljno dugo u zemljištu da bi se njegova opna razgradila i da bi se u samom semenu desili određeni fiziološki procesi. To sve znači da je semenu drena potrebno i 18 meseci da bi klijalo.

Drugi način razmnožavanja je uzimanje reznica početkom leta, krajem juna i početkom jula. Sa delimično odrvenelih izdanaka (ne previše zelenih i zeljastih, ali ne i suviše čvrstih) makazama se odsecaju reznice, sa 1-2 članka. Mogu se seći samo vršne reznice, a mogu se odseći i reznice sa donjeg dela grana, ispod vršnih, ukoliko su grane dovoljno duge. Reznice se postavljaju u supstrat, pre postavljanja se ukloni donji par listova i do članka na kom su bili ti listovi se izvrši pobadanje (ili se taj članak/nodus postavi oko 1 cm duboko). Pošto su listovi na reznicama, da bi se sprečilo isušivanje zbog prekomerne transpiracije, obavezno se postavlja plastična folija preko reznica. Supstrat se po potrebi zaliva, a poželjno je da se folija ukloni jednom ili dva puta dnevno na par minuta radi provetravanja. Od deset postavljenih reznica, trebalo bi da se ožili 5-8 reznica, 6-8 nedelja nakon postavljanja. Ožiljene biljke se neguju sve do jeseni, postepeno provetravaju sve više i više. Krajem septembra, početkom oktobra se mogu posaditi napolju, u lejama. Tada bi trebale već da počnu da odbacuju lišće i na taj način se spreme za prezimljavanje. Prezimljavaju bez zaštite, mada po potrebi se može dodati tanak sloj malča od slame.

        Autor: Marija Marković