Reč grnčarstvo se ponekad i spominje ali retko objašnjava. Posebno je ne treba objašnjavati u selu Zlakusa, na pola puta između Požege i Užica, u kome se 20-ak porodica bavi upravo ovom veštinom za koju još uvek nije razjašnjeno da li je zanat ili umetnost. Grnčarstvo, odnosno pravljenje posuđa od pečene gline ručno na drvenom točku, jedna je od najstarijih veština koje čovek koristi još od praistorije. Iako se grnčarija u većini mesta pravi samo od gline, u selu Zlakusa pravi se od posebne kombinacije gline I kvarcnog mlevenog kamena, što menja upotrebu ovog posuđa. Naime, posuđe izrađeno samo od gline služi za serviranje dok se u posuđu sa dodatim kamenom može I kuvati. Upravo zato, stari poznavaoci ovog zanata mogu da prepoznaju posuđe iz Zlakuse - svaki komad ima ugravirano slovo Z. Zlakuški lonac zaštićen je kao unikatan srpski proizvod. Grnčarsko posuđe može biti raznih oblika pa se tako prave amfore, pekači, đuvečare, saksije i, neobično, sačevi. Hrana pripremljena u glinenom posuđu ima prepoznatljiv ukus I miris ali malo je onih koji su specifičnu formu sača napravili od ovih materijala. Upravo ovom tehnikom ovladao je najpoznatiji grnčar Zlakuse, Dragan Bibila Nikitović, čiji su radovi prepoznati u celom svetu, izdvajajući se kvalitetom i neobičnim formama i šarama.
Grnčarija iz ovog sela toliko je poznata da su je čak prozvali "srpski Cepter". Pre nekoliko godina kolonija "Zlakusa" otvorila je izložbu zlakuških radova unutar Potpećke pećine, gde se tradicionalno glineno posuđe tako uklopilo u praistorijski ambijent da su mnogi posetioci mislili da su to praistorijske iskopine. Iako se glineno posuđe često koristi kao dekoracija, ukras u kućama I vikendicama, njegova upotreba u kulinarstvu je veoma široka, a rok upotrebe neograničen, naročito uz primenu uputstava koje grnčari rado podele uz kupljen proizvod. U Zlakusi grnčarski zanat zastupljen je više od tri veka, a pri poseti ovom selu, neki turisti imaju I priliku da se okušaju u grnčarstvu. Svi koji su probali kažu da ima nešto u okretanju točka I gline pod rukama.
Ukoliko da sada niste probali hranu pripremljenu u ovakvom posuđu, a želeli biste da bude deo vašeg domaćinstva, kupite najmanji zemljani sač (37 cm), nije skup (2.000,00 Din) I vežbajte. Već posle dva-tri rizična pokušaja, bićete spremni da pozovete prijatelje I pohvalite se. Evo I par saveta:
Prva upotreba neglaziranog zemljanog posuđa: Neophodno je unutrašnjost posude bogato i ravnomerno premazati mašću, lojem ili uljem. Tako premazan sud staviti na umerenu vatru dok se zidovi suda ne zagreju.
Nepoželjno je mešati jelo u toku spremanja jer može doći do zagorevanja. Sud se riba vodom, bez dodatka detardženta.
Prvo jelo ispod sača:
- Staviti prvo krompir, isečen na pola, staviti dve glavice luka isečene na četvrt, staviti dva čena belog luka
- Zatim sledi meso, prvo kilo recimo jagnjetine, 400 gr dimljene butkice, 150 gr dimljene slanine bitno je napraviti miks koji će se topiti u ustima.
- Sve navedeno dobro posoliti i staviti začine
-Naliti toplu vodu do vrha. Posle nekoliko sačeva počnite da eksperimetišete sa dolivanjem vina.
- Poklopiti sač i staviti na ulubljeno mesto u žaru na način da žar ne bude ispod sača već okolo i da prekrije, tačnije zagrne.
-Sač kuvati srazmerno količini mesa koju imate, ali pravilo je 1 kg mesa 1 h.
Zemljane sačeve ručno rađene u "ateljeu" najpoznatijeg grnčara Dragana Nikitovića Bibile, možete kupiti u Novom Sadu, Bele Njive 5, 021447799 ili u internet prodavnici vremejenovac.rs
Foto: Vladimir Mijailović