Stara stabla koja obiluju dupljama se sa pravom nazivaju fabrikama života. Njih nastanjuju najrazličitije životinje kao što su insekti, ptice, slepi miševi, puhovi, veverice, kune, divlje mačke koje u dupljama nalaze sklonište, hranu i mesto za odgajanje svojih mladih. Sve ove životinje igraju važnu ulogu u opstanku šuma tako što održavaju prirodnu ravnotežu.

Napravite i vi kućice za ptice!

Postavljanjem kućica koje simuliraju prirodne duplje možemo u velikoj meri pomoći pticama dupljašicama. Najčešće ćemo se opredeliti za pravljenje drvenih kućica. Kućice treba da zadovoljavaju niz uslova da bi ih ptice prihvatile i u njima se gnezdile:

- da imaju jedan otvor, što isključuje stvaranje promaje;

- da ne prokišnjavaju;

- da je otvor (ulaz) nije okrenut ka direktnom suncu ili pravcu najčešćih vetrova;

- da su postavljene na bezbednoj visini i obezbeđene od grabljivaca (mačaka);

- da ptice imaju čist vidik prilikom uletanja i izletanja;

- da nisu premazane toksičnim farbama.

Najbolje vreme za postavljanje kućica je od oktobra do marta. Tako se pticama ostavlja dovoljno vremena da obiđu sve kućice, prekontrolišu ih i odaberu najpovoljnije. Takođe, tokom zime će ih jedan broj ptica koristiti i kao skloništa.

Svako od vas može pomoći pticama, bilo da živite u gradu ili na selu. Najjednostavnije ćete to uraditi ako sami napravite i postavite neku od kućica. Preporučujemo vam da to uradite za vrapce. Iako su ove ljupke ptičice česti stanovnici ljudskih naseobina, njihova brojnost opada iz godine u godinu! Razlozi su mnogobrojni: počevši od nedostatka hrane, mesta za gnežđenje, kao i zbog sve većeg zagađenja.

Kućicu napravite od daske debljine 15-20 mm od mekog i lakog drveta (jela, smrča, topola, vrba) prema priloženoj shemi. U podu izbušite 5-6 manjih rupa. Nakon izrade, kućicu premažite netoksičnim sredstvom za zaštitu drveta. Krov ne treba da bude fiksiran, već pokretan i da omogući čišćenje nakon gnezdeće sezone. Na kraju, dodajte malo suvih travki ili piljevine unutra. Ovako opremljen ptičji dom okačite na visinu od 2-4 m, na drvo ili zgradu. Kućicu za vrapce mogu naseliti i ostale ptice ili druge životinje koje mogu proći kroz otvor od 32 mm (senice, crvenrepke, brgljezi, slepi miševi). Ako ste sve ove stvari pravilno uradili, velika je verovatnoća da će vaš trud biti nagrađen. Nagrada koju ćete dobiti nije mala – u proleće će vas obradovati radosni crvkut vaših novih ljubimaca.

Nemojte ponavljati tuđe greške

Većina kućica za ptice koje možete videti u baštama u Srbiji napravljena je pogrešno. One najčešće liče na minijaturne kućice za pse, jarkih su boja i dekorativne, ali totalno beskorisne za stvorenja kojima su namenjene – za ptice. Najveći broj ljudi koji napravi i postavi ovakve kućice vremenom se razočara u aktivnosti zaštite ptica jer one ne prihvataju ponuđena gnezda, ali nisu svesni činjenice da je pticama bezbednost i funkcionalnost daleko važnija od dekorativnosti. Najčešće greške su:

- otvor je preveliki i postavljen je nisko, gotovo do poda;

- kućica je niska, a široka;

- kućica je postavljena nisko na stablu ili na izolovanom stubu na kome nema grana niti zaklona, pa je za ptice nebezbedna.

Ako planirate da u svojoj sredini uradite akcije većeg obima, obratite se stručnjacima koji treba da vam kažu koje ptice tu žive, koliko ih ima i kakve kućice su im potrebne. Na ovaj način značajno ćete uštedeti sredstva, vreme i trud, a rezultati će biti vidljivi kroz kratak vremenski period.

Zanimljivosti:

U Srbiji se gnezdi oko 1,5 miliona parova vrabaca pokućara i oko 400 hiljada parova poljskih vrbaca. Možda niste o tome razmišljali, ali i oni su ugroženi

U zapadnoj, centralnoj i severnoj Evropi je došlo do značajnog pada populacije vrabaca u prošloj deceniji. Smatra se da su osnovni uzroci intenzivna poljoprivreda i urbanizacija koje dovode do nestanka staništa i hrane za vrapce. Međutim, naučnici ne poriču da i upotreba pesticida u poljoprivredi, kao i sveopšte zagađenje takođe negativno utiče, pre svega, na vitalnost ove dve vrste ljupkih pevačica.

Autor: Milan Ružić