Kako sprečiti te sitne lopove da nam zagorčavaju život?
Osnovna mehanička zašitita uglavnom podrazumeva upotrebu lanaca i katanaca. To se toliko lako obija da je možda bolje ni ne zaključavati, jer onda bar brava ne mora da se menja, a ponekad i cela vrata (a sve zbog flaše rakije).
Sada su vrlo popularna “sigurnosna vrata”, uglavnom kineske proizvodnje, koja su cenom dostigla cenu sobnih vrata. No, kada lopov vidi takva vrata, on napada kroz prozor. Roletne na prozorima su smešna zašitita u ovom slučaju. Naravno, rešenje su rešetke na prozorima. E, sad smo ga već ozbiljno razljutili i taj mali, bedni lopov kreće u razbijanje i razvaljivanje svim sredstvima i uspeva da se domogne plena – flaše rakije.
Uočavanjem činjenica da živimo u 21. veku(!) i da su deo naših života internet, GSM, GPS, kao i ostale počasti vremena kome pripadamo, mnogi se odlučuju za alarme i video nadzore. I na tom polju je ponuda ogromna, sa takvim mogućnostima da možemo pomisliti da nam nakon kupovanja opreme jedino Tom Kruz iz “Nemoguće misije” može obiti vikendicu. Kod nabavke alarma treba imati u vidu sledeće: senzore pokreta treba postaviti na sve otvore tj. prozore i vrata (kroz dimnjak, ipak, i dalje ulazi samo Deda Mraz); sirena treba da bude skrivena, ali bučna, da se čuje ne samo do prvog komšije (jer ni on nije tu kad ni vi), već do prvog naselja; da baterije uvek budu u pripravnosti kako se presecanjem struje ne bi izbacio iz upotrebe i alarm; dojava na vaš telefon ima svrhe samo ako možete odmah da zovete najbližeg komšiju za kojeg znate da hoće, može i sme da odjuri i proveri da li je u toku obijanje. Kad onaj mali, bedni lopov s početka priče vidi svu tu hi-tech zaštitu logično će zaključiti da unutra sigurno ima velikih vrednosti, zbog kojih vredi krenuti na usavršavanje kod starijeg kolege, koji će ga očas posla obučiti kako se alarm isključuje ili koliko vremena ima od ulaska do aktiviranja alarma i dolaska najbližeg komšije.
Mnogi vikendaši razmišljaju o alternativnim zaštitama kao što su zamke i smicalice, ali tu treba biti vrlo, vrlo oprezan. Pre svega, zahvaljujući Marfijevom zakonu veoma često strada neko vama blizak ili neko sa dobrim namerama, ali lopov skoro nikad. A u slučaju da lopovu nanesete neku povredu vašim “izumom” zakonski snosite veće posledice nego on zbog obijanja.
Nabavka psa čuvara, na dugom lancu, verovatno nije loše rešenje, ali po mom mišljenju to je pomalo nehumano jer u vikendicu se ne ide baš svaki dan, pa bilo koja sprečenost da se tamo ode može imati veoma teške posledice za psa.
Postoji još jedno veliko razočaranje na ovu temu: pozivanje policije. Naravno da se policija mora odazvati pozivu i oni zaista uvek dođu, naprave zapisnik, ali obično to bude sve. Ne treba očekivati da policija uradi nešto značajno. Čak vas ne mogu ni utešiti, ali smatram da svako obijanje treba prijaviti, jer uvek postoji šansa da jednog lepog dana lopovi ipak budu uhvaćeni na nekom drugom (ne)delu. Tad se pozivaju svi koji su prijavili krađu da prepoznaju svoje stvari.
I na kraju, šta možemo da zaključimo? Pre svega, nemojte dozvoliti da vam taj lopovčić pokvari uživanje i opuštanje u prirodi, kao begu od stresa koji već doživljavate na poslu, u gradu ili samo od gledanja TV-a. Nemojte držati skupe stvari u vikendici i neka tamo ostane samo ono što vama ne treba, pa neće trebati ni lopovu.
I, da – rakiju ostavite ispred vrata.
Autor: Romeo Karanović
KOMENTAR NA OVAJ ČLANAK MOŽETE NAPISATI SAMO AKO PRETHODNO "NAPRAVITE NALOG" I REGISTRUJETE SE
