Odštampajte ovu stranicu
četvrtak, 06 februar 2014 09:22

Oaza mira u Deliblatskoj peščari

Napisano
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

     “Bubamara“ – oaza mira u Deliblatskoj peščari 

Pismo čitateljke Slavice Miletić-Brkić odvelo nas je na jugoistok Vojvodine, put Deliblatske peščare. Na teritoriji ovog specijalnog rezervata prirode, u pravcu Bele Crkve, ušuškana u gustoj borovoj šumi, nalazi se vikendica pod nazivom „Bubamara“. Do nje vodi letnji put.

 

 U nameri da pobegne od gradske vreve i stresnog posla arhitekte, Slavica je rešila da pronađe mir u prirodi. Pošto su i ona i njen suprug odrasli u ovom kraju, prisećajući se uspomena iz detinjstva, odlučili su se da oazu mira potraže baš ovde, te su pre sedam godina kupili ovu kućicu. Enterijer odiše vedrim bojama, a uređen je prirodnim materijalima u kombinaciji kamen – drvo, što joj daje poseban šarm. U njoj tokom zimskih meseci porodica Miletić-Brkić provodi vreme pokraj kamina koji je smešten u dnevnom boravku, posmatrajući kroz prozor snežnu idilu prošaranu tragovima zečijih šapa i ostalih šumskih životinjica. Uz prve prolećne dane, omiljeni kutak za uživanje ove porodice je hlad borova, ispod kojih su smešteni ligeštuli, ljuljaška i sto za ručavanje.

Pored tradicionalne hrane ovih krajeva koju Slavica voli da priprema svojim gostima u simpatičnoj kuhinji prepunoj interesantnih detalja, na trpezi se često nađu i jela sa roštilja. Veliki zidani roštilj koji se nalazi pored kuće mesto je gde se zajedničkim snagama prpremaju ukusni specijaliteti, uz koje se obavezno serviraju mladi luk i rotkvice. Neizostavni dekor stola uvek čine aranžmani od poljskog cveća, koje možete ubrati na svakom koraku.

U blizini se nalazi Dunav, bara Đurica, kanal Dunav-Tisa-Dunav, te je ovaj kraj raj za ribolovce. Noću se čuju jata gusaka i pataka, pokoji šleper sa Dunava, rika jelena... Dok sedi na prostranoj terasi u senci borova, Slavica se priseća: „Uživajući u ovoj oazi mira počela sam da razmišljam o temi šumskog turizma, ovo je mesto gde zaista ima šta da se vidi. Niko nije verovao u moje ideje, ali one polako postaju stvarnost“. Dok polako, bez žurbe i pritiska od kog je pobegla upravo ovde, razrađuje svoj plan, provodi vreme u šetnji, branju drenjina, šipka i kleke kojih ovde ima u izobilju. Dočekuje i ispraća prijatelje koji joj rado dolaze u posetu.

 Nedaleko se nalazi i Stara Palanka sa ribljim čardama, selo Gudurica u čijim vinskim podrumima možete pronaći dobra vina sa obronaka vršačkih brda, niz salaša na kojima se uzgajaju mangulice, ovce, krave..

Kako Slavica voli da kaže, ko god jednom dođe ovde, uvek se ponovo vraća. To je bio slučaj i sa porodicom Šveđana, koji su 2010. godine bili njeni gosti, nakon čega su kupili kuću u neposrednoj blizini ,,Bubamare”, te su sada prve komšije sa porodicom koja im je otkrila čari ovih predela.

 

Kada sa svoje cvetne terase pogleda u deliblatsko prostranstvo, kada čuje cvrkut ptica, riku jelena i šum borova, zadovoljno se nasmeje. To je onaj isti osmeh koji joj se potkrao tokom razgovora, kada nam je priznala: “Konačno radim ono što volim i u čemu uživam”.

Pročitano 2364 puta