Odštampajte ovu stranicu
sreda, 24 februar 2016 12:30

Muzej pčelarstva ‘’Jovan Živanović’’ u Sremskim Karlovcima

Napisao Dragan Pejić
Ocenite ovaj članak
(0 glasova)

 OMAŽ  PRECIMA  I  PAMETNICAMA

      . Muzej je jedinstven u regionu, smešten  je u četiri prostorije porodične kuće i  prostranom dvorištu sa oko 200 košnica, a čini ga  stotinak sačuvanih predmeta kojima je pčelario  pradeda Jovan. Deda,   Bora Živanović je 1968. godine osnovao mali porodični muzej, u kome je izložio  predmete koji se danas zaista retko mogu videti i trudio se da uz zanimljivu priču o njima, zainteresovani posetioci osete miris voska i propolisa iz minulih vremena – kaže današnji vlasnik Žarko Živanović

 

           Hvala ti Bože što si me milošću svojom upoznao sa neumornom pčelom, koja mi je osladila rad, a time i slabo moje telo ojačala, koja mi je pokazala da je samo u radu život, koja me pri svakom posmatranju i izučavanju njegovu vodi – kao što bi Dositej kazao – ‘’ka visokoj mudrosti Tvojoj, to jest ka poznavanju Tebe, Bože’’ – koja me u ovim našim mutnim danima razgaljuje i opominje, da nam je samo u zajedničkom radu i slozi spas, a koja me još i pored svega i materijalno pomaže i snaži – napisao je otac racionalnog pčelarstva kod nas prof. Jovan Živanović (1841-1916) oduševljen ovim sitnim Božijim stvorenjima.

           Pčelarenjem izlečio tuberkulozu

          - Pradeda Jovan je posle završene Srpske velike gimnazije karlovačke, u Beču studirao slavistiku i još tada bio veliki pristalica Vuka Karadžića. U tadašnjim časopisima ,,Javor'' i ,,Danica'' objavljivao je članke u kojima se zalagao za čistotu našeg narodnog jezika.  Međutim, mlad je oboleo od tuberkuloze pa su mu lekari preporucili da se vrati u ciste Karlovce, leči medom i bavi pčelarstvom. Vraća se, počinje predloženu mu terapiju i u Mateju, proplanku na obali Dunava a na padinama Fruške gore – Mateju, gradi kuću i osniva pčelinjak. Ubrzo je ozdravio i pčelarstvom počeo da se bavi praktično i teoterski/naučno. Istovremeno, 1865. godine, bio je postavljen za profesora srpskog jezika u Karlovačkoj gimnaziji a potom i Bogosloviji. Za svoje đake napisao je dela: Srpska čitanka, Srpska gramatika i dr. – objašnjava Žarko Živanović, koji je dugo godina bio direktor predstavništva ‘’Renoa’’ u Novom Sadu, volonterski predavao pčelarstvo u Karlovačkoj Bogosloviji a u poslednje vreme se posvetio samo pčelarstvu i muzeju.
           Jovan Živanović  na polju pčelarstva  vremenom postiže veoma značajne uspehe, i kao praktičar i kao pisac. Naime, prihvativši teoriju o pčelarstvu, poljskog naučnika Đerzona, on je ovu privrednu granu postavio na modernu, naučnu osnovu. Tako se racionalno pčelarstvo kod nas prmenjuje od osamdesetih godina 19. veka, kada je on počeo da pčelari. Njegov pčelinjak 1907. broji 400 košnica ,,amerikanki'',koje je sam konstuisao. Živanovićeva košnica odigrala je revolucionarnu ulogu u prelasku sa nepokretnog na pokretno saće. U Sremkim Karlovcima je 1896. godine pokrenuo časopis ,,Srpski pčelar'', koji je izlazio sve do Prvog svetskog rata. Napisao je i knjigu ,,Srpski pčelar'' (koja je nedavno ponovo štampana), ,,Srpski rečnik za kovandžije'', ,,O medu'', i druga dela za koje stručnjaci pčelarstva kažu da su i dan, danas neprevaziđena.
        Kao veoma aktivan pčelar i filolog, bio je član mnogih uglednih ustanova i društava: Srpske kraljevske akademije u Beogradu, Matice srpske u Novom Sadu, češkog zemaljskog centralnog društva u Bernu i drugih.

 

Za nezaborav i edukaciju

           Svoje oduševljenje ovim sitnim Božjim stvorenjima, pretočeno u pesmu u prozi, prof. Jovan Živanović  preneo je na svoje potomke, te porodičnu tradiciju nastavljaju njegov sin Žarko (1875-1933) i unuk Borivoje (1914-1997). Danas, praunuk Žarko objedinjuje iskustva svojih preadaka, koristeći savremene metode pčelarenja, pa u ovoj kući i dalje teče med.  U roditeljskoj kući i prostranom dvorištu sa preko 200 košnica i stotinak predmeta, kojima je pčelario njegov deda, Borivoje Živanović je 1968. godine osnovao Muzej pčelarstva porodice Živanović. Izložio je predmete, koji se danas zaista retko mogu videti i trudio se da uz zanimljivu priču o njima, zaiteresovani posetioci osete miris voska i propolisa iz minulih vremena.
      Muzej se nalazi u  ulici Mitropolita Stratimirovića 86 b,  prostranom dvorištu roditeljske kuće i  obuhvata oko 200 košnica i četiri prostorije sa stotinak sačuvanih predmeta kojima su pčelarili njegovi preci, i ne samo oni. U početku je bio zatvorenog  tipa a od 1990 je otvoren za posetioce. Jednim delom Muzej  čine predmeti ovog zaslužnog čoveka, a pošto su tokom proteklih godina, pristizali i novi, koji svedoče o ljudskom bavljenju pčelama kroz istoriju ukazala se potreba za proširenjem stalne izložbe. Nakon smrti Bore Živanovića 1997. godine, i promene vlasnika stare kuće, Skupština opštine Sremski Karlovci pruža podršku muzeju, i traži da se on otvori za širi krug posetilaca, koji žele da upoznaju bogatu prošlost ovog gradića, nekada sedišta srpske kulture i prosvete. Da bi muzej dobio novu zgradu, supruga pok. Bore Živanovića, Vera Živanović, prodaje svoju poslednju nekretninu, i gradnja započinje 2002. godine. Kako početna sredstva nisu bila dovoljna, radovi su tekli zahvaljujući brojnim pojedincima koji su pomogli radom ili donacijama, a ideju je podržao i Pokrajinski sekretarijart za kulturu. Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture je dao idejno rešenje, a Sekretarijat za nauku omogućio razradu glavnog projekta.
        U tri prostorije su izloženi predmeti, koji  pričaju priču o osnivaču modernog pčelarst va u nas, prof. Jovanu Živanoviću i pčelarstvu u prošlosti. Vodi se računa o specifičnosti pojedinih regija i o preglednosti materijala kao i o legendama koje moraju biti jednako čitljive svima - od učenika osnovnih škola, do stručnjaka koji se bave pčelarstvom na naučnoj bazi. Takođe je jedna prostorija predviđena za tehnološku preradu pčelinjih prizvoda.

        Tako se ova ,,botanička bašta'', svojim novim sadržajima polako pretvorila u etnopark, jer se tu nalazi ,u brdo, duboko ukopan, skoro 300 godina star, vinski podrum sa buradima i predmetima za preradu grožđa i proizvodnju vina. Malo se zna da su se sve generacije porodice Živanović bavile vinogradarstvom i vinarstvom, a u istorijskoj enološkoj literaturi, pominju se poznati proizvođači i izvoznici vina, posebno kada su u pitanju specijalna desertna vina kao što su auzbruh i bermet. Ona su našla svoje mesto u trdiciji karlovačkih vina, koja su se pila na dvorovima Pešte i Beča, a stizala su i do Njujorka. Zato je u planu izrada prostora kraj laguma u kome će biti izloženi predmeti koji se odnose na ovu delatnost. Enterijer porodične kuće, stare preko 200 godina, dobrotom novog vlasnika, biće uređen tako, kako je izgledao u 19. veku kada je živeo Jovan Živanović i biće takođe dostupan posetiocima, a monumentalni podrum ispod kuće, biće uređen u prostor za predavanja i prezentacije proizvoda i knjiga.
Pošto je posetilaca sve više, i prostrani park postaje sve tešnji, broj košnica je sve manji, a pčelinjak se polako premešta  tamo gde ga je 1875. godine, na porodičnom imanju Matej, osnovao Jovan Živanović.
         Pošto stalno pristižu novi predmeti, koji svedoče o ljudskom bavljenju pčelama kroz istoriju, u planu je modernizovanje i proširenje stalne izložbene postavke.
      Praunuk profesora Jovana, Žarko Živanović je i odličan vinar. Neguje, sa sinom Borkom,  preko dvesta godina satru tradiciju svoje porodice, i čijim su podrumima spravljena i negovana najplemenitija karlovačka vina, ausbruh, bermet, rizling služena i na dvorovima.
         Bogatstvo i značaj sadržaja kulturnog i prirodnog nasleđa, njihovo prožimanje i velika zainteresovanost ljudi, kako kod nas, tako i u inostranstvu, stvorili su mogućnost za postojanje ove vrste etnoparka, veoma značajnog za Sremske Karlovce, i njegove tradicije srpskog naroda.

       

             Med: Savršenstvo prirode

         Žarko Živanović –  istaknuti medar i vlasnik muzeja pčelarstva  je najkompetentniji da u najkraćem  demistifikuje  karakteristike meda kao hrane i leka:

       Med je uz krv i majčino mleko najsavršenija materija  prirodi, samim tim i najbolja za ljudsku ishranu. Uostalom, njegovu proizvodnju pčela plaća životom! Mineralni sastojci, vitamini, enzimi i antibakterijske materije meda, izuzetnog su značaja za ishranu svih ljudi, a prvenstveno dece i starijih osoba. Med  sadrži skoro sve elemente koji su neophodni za pravilan metabolizam organizma, a pored svojih hranjivih svojstava i osobine konzervansa.

     Pored medicinskih dokaza da je med hrana koju želudac najlekše probavlja i raznovrsnih načina njegove upotrebe u svakodnevnoj ishrani. Samo i med treba znati koristiti – ne treba ga gutati već lagano žvakati, jer tako istopljen odmah ulazi u metabolizam i ne opterećuje želudac. Osnovno je da ga ujutro treba topiti u ustima uz neki topao napitak, dakle ne odmah gutati, a tokom dana povremenu uzimati u veoma malim kolicinama, istapati u ustima   gutati.

 

         Konačno, med je i ekilsir lepote pa ima veliku primeni u kozmetici jer se odlikuje izvanrednom prolaznošću kroz kožu kojoj daje sjaj i lepši izgled! Ishranjuje mišićne slojeve i odlaže njihovo starenje. Med ne samo što omekšava i hrani kožu, već zahvaljujući svojim higroskopskim svojstvima upija kožne izlučevine i vrši dezinfeksiju kože – objašnjava Žarko Živanović.

Tekst i fotografije:   Dragan PEJIĆ

Pročitano 4246 puta