Velika i moćna reka, koju su Rimljani iz poštovanja zvali Ister, Germani Danuvius, a Srbi oduvek samo nežno Dunav, jedna je od najmoćnijih reka starog kontinenta. Druga po veličini u Evropi, a možda prva po značaju. Dugačak je 2.800 kilometara i prolazi kroz deset država, pa ga zato zovu „reka koja spaja“. Veliki evropski gradovi nastali su u njegovom okrilju, a magnet njegove lepote privlači ljude da mu budu još bliži, pa su na njegovim obalama, čak i u njegovom koritu gradili svoj mir. Tako su nastajale vikendice kraj Dunava.
Dunav je silan, moćan, živ. On donosi bogatstvo, hrani zemlju i ljude.Pa ipak, njegova ćud je ponekad prgava. Njegova snaga je neizmerna, ali ga čak ni tad ne mrzimo, priroda je to. Tako divlji inspiracija je mnogim pesnicima, slikarima, avanturistima. Miran je samo u brojnim rukavcima, gde deo njega odmara, nudi se, pa opet najdraži nam je takav kakav je – neukrotiv.
Mnogi zaljubljenici u Dunav prišli su mu bliže. Mnoga su naselja nastala kraj njega, mnoge „kuće za odmor“. Od Apatina do Đerdapa ima ih na hiljade. Tokom istraživanja pronašli smo, krenuvši od severa, Baračku, zatim dalje nizvodno Daraški fok, pa Vagoni, Marin sprud, Bogojevski štrand, zatim Plavnu kod Bača, Neštinsku adu, pa ostrvo Govneš, Korušku i Begečku jamu, novosadski Kamenjar, Ribarsko ostrvo i Dunavac, a onda se nižu sremski Čortanovci i Slankamen, a još dalje vikend-naselja kod Grocke, Smedereva i Kovina, preko Kostolca, pa sve do grada Golupca i velikog i popularnog vikend naselja Vinci. Većina naselja koja smo dotakli našim istraživanjem imaju i struju i vodu, kakve-takve puteve, a oni koji nemaju ni ne žale se. Kažu da tako i treba da bude u prirodi. Svi vikendaši imaju nešto zajedničko, a to je ljubav prema Dunavu. Međutim, zajednički su i im problemi kada Dunav poplavi njihov dugogodišnji trud. Pa ipak, sve se izgradi ponovo. Ne predaju se ni oni, a ni Dunav i tako već decenijama.
U vikend naseljima duž Dunava karakteristična je i velika razlika u „kućama za odmor“, odnosno vikendicama, počev od starih kamp-kućica, preko brvnara, sojenica, pa sve do vila vrednih nekoliko stotina hiljada, pa čak i miliona evra. Tako izražene (socijalne) razlike su možda i razlog za nejedinstvo vikendaša i neorganizovanost u neki vid udruženja koje bi im pomoglo da se zajednički bore za svoje vikend-naselje.
