Ovakvi vrtovi imaju značaja za očuvanje prirode jer su biljne vrste hrana i sklonište za mnoge insekte i ptice, pa se posredno i oni čuvaju od istrebljenja. S druge strane, sadnja lekovitih biljaka, šumskih voćki (drena, zove, duda, trnjine, šumske jagode) smanjuje pritisak na ove vrste koje rastu u prirodi, čime se sprečava da one nestanu zbog prekomerne berbe, što je veliki problem, naročito kada su u pitanju lekovite biljke.

Sam vrt može se kreirati na više načina. Mogu se koristiti samo pojedine cvetne vrste koje se sade u odgovarajuće leje. Međutim, nabavka njihovog semena kod nas je prilično otežana. Za sada u Srbiji ne postoje proizvođači koji distribuiraju seme divljih vrsta. S druge strane, prekomernim sakupljanjem semena iz prirode mogla bi se napraviti šteta, ali je svakako bolje ubrati nekoliko čaura ili mahuna sa semenom nego iskopati celu biljku, što se kod nas, nažalost, često radi. Seme lekovitih biljaka može se nabaviti i od udruženja i instituta koji se bave lekovitim biljem. Kompleksnije kreiranje prirodnih vrtova koje uključuje i sadnju drveća i žbunja zahteva konsultacije sa stručnjacima, ili pažljivo posmatranje prirode i oponašanje biljnih zajednica. Tako će neke šumske cvetne biljke bolje uspevati u blagoj senci žbunja ili drveća ispod kog rastu i u prirodi.

Ovakav pristup za sada se najviše primenjuje u SAD-u i u Velikoj Britaniji, gde se kroz saradnju sa stručnjacima (udruženjima, univerzitetima) i lokalnim samoupravama vrši promocija i edukacija stanovništva, obezbeđuje se sadni materijal i stručna i savetodavna podrška. Šta više, sprovedena su i brojna naučna istraživanja koja su potvrdila ne samo prednosti i blagodeti ovakvog pristupa po životnu sredinu nego su dokazala i znatne uštede novca potrebnog za održavanje ovakvih površina. Kod nas je to sve još uvek u povoju. Za sada su na našim fakultetima i institutima mnoge ugrožene vrste biljaka razmnožavane u specijalnim laboratorijama, a dobijene biljke su ne samo vraćane na prirodna staništa već su sađene i u Botaničkoj bašti, kao i u mnogim privatnim vrtovima.  

Autor:Autor: Marija Marković, dipl. inž. šumarstva za pejzažnu arhitekturu