Romeo
Ambrozija
Zdravstvena pošast: alergija na ambroziju
LETNJE DNEVNO-NOĆNE MORE NA PRAGU
. Porast polena korovske biljke u vazduhu očekuje se od 20. avgusta. Tegobe će biti izražene sve do oktobra kad se završava sezona cvetanja
. U vreme cvetanja ambrozije alergije se, između ostalog, manifestuju kao “travna groznica”, razni osipi na koži i konjuktivitis
Upozorenje Svetske zdravstvene organizacije da će različite vrste alergijskih reakcija postati bolest savremenog čovečanstva u 21 veku se, nažalost, obistinjuju. Sve je više ljudi koji se žale na crvenilo kože, kijavicu, svrab u predelu nosa i grla, gušenje... Strane supstance, nazvane alergeni, dovode do alergijske reakcije, koja može biti izazvana hranom, prašinom, otrovima, polenom... Upravo je polen alergen koji izaziva reakciju kod najvećeg broja ljudi, a procenjuje se da je skoro svaki peti čovek alergičan na polen neke biljke, a najviše je onih koje guši ambrozija.
Reakcije na polen pojedinih korova je sve masovnija, rekli bismo savremena bolest. A polen ambrozije je na prvom mestu. Kako ova biljka cveta u avgustu – taj mesec postao je dnevno-noćna mora mnogih. To što je polen ove biljke nesnosan za sve veći broj ljudi nije glavni problem. To je činjenica što je rasprostranjenost ove biljke u ekspanziji i što dugotrajno i višegodišnje izlaganje njegovim visokim koncentracijama uzrokuje hronični bronhitis i bronhijalnu astmu!
Zlo u ekspanziji
Ambrozija je poreklom iz Severne Amerike. U Evropu je "doputovala" krajem 19. veka, kao slepi putnik, s crvenom detelinom. Brzo se snašla na novom kontinentu i sada je ima skoro svuda...
Alergijske osobine ambrozije potiču od njenog velikog reproduktivnog potencijala i građe polenovog zrna. Određeno je čak šest vrsta antitela u polenu ambrozije. Oni se sa površine polenovog zrna rastvaraju u sluznici nosne šupljine i respiratornog trakta i nakon reakcije antigen-antitelo oslobađa histamin koji je i odgovoran za alergijske simptome.
Polen, čija je biološka funkcija naravno oplodjenje, a ne mučenje ljudi, spada u najznačajnije biološke alergene. Alergena svojstva polena potiču od hemijskih jedinjenja koja ulaze u njegov sastav, medju kojima su proteini najodgovorniji. Kod polena ambrozije utvrdjeno je šest alergenih proteina.
Prvi prepoznatljivi znaci alergije su kijanje, svrab nosa, rinitis, pečenje u očima, otečeni kapci, otežano disanje, ponekad se javi crvenilo na koži, a u težim slučajevima i astma.
Šta može medicina
Nedavno preminula Dr Jelene Udovički, otorinolaringolog, vrhunski stručnjak za alergije, nam je rekla da se lečenje sprovodi uzimanjem odgovarajućih lekova (antihistaminika, kod osoba koje nemaju teži oblik alergije). Pri alergijskoj astmi potrebno je lečenje hormonima-kortikosteroidima, koji se daju u obliku tableta ili inhalacionih pumpi. U terapijske svrhe mogu se koristiti razni preparati dobijeni na bazi polena. Stručnjaci preporučuju da u vreme najveće koncentracije alergena u vazduhu treba izbegavati izlazak iz kuće od pet sati ujutru do deset sati, držati zatvorene prozore od stana ili automobila kada smo na putu kako polen ne bi ulazio, slobodno vreme treba provoditi na mestima gde nema ambrozije, ne sušiti odeću i cipele izvan kuće...
Lekarska pomoć kod alergije svodi se na savete u vezi izbegavanja alergena, farmakološko lečenje, specifičnu imunoterapiju i edukaciju. Ali, saveti, su sledeći:
* antihistaminici se ne smeju uzimati na svoju ruku, naročito ne preparati poput bronala, koji u kombinaciji sa antibioticima, sa grejpom ili napitkom biter lemon, koji sadrži kinin, mogu napraviti poremećaj srčanog ritma;
* na svoju ruku ne treba uzimati ni kapi za nos, u svakom slučaju ne duže od tri dana, jer se može razviti tzv. medikamentozni rinitis.
* ako se sprovodi medikamentozno lečenje, trebalo bi se opredeliti za savremene lekove: nesedirajuće antihisatminike, intranazalne kortikosteroide i antileukotriene.
- Ja bih zapravo preporučila hiposenzibilizaciju, neku vrstu „vakcinacije“ koja je efikasna u 90 posto slučajeva, ali traži od pacijenta veliku motivaciju. Reč je zapravo o sprečavanju stvaranja senzibilizacije na nove polene. Ovakva vrsta lečenja je trend u svetu i mahom se radi o sublingvalnim preparatima, koji su konforni za pacijente i nemaju neželjene efekte, savetovala je g. Udovički.
Predvorje astme
Mada je alergija poznata od davnina, a astma je spominjana još u Hipokritovo doba, ta oboljenja nisu bila izražena u tolikoj meri kao danas. Stručnjaci su utvrdili da je, otprilike, svaki četvrti stanovnik naše planete ugrožen polenom (funkcija mu je oplodnja biljke) biljaka, jednim od najznačajnijih alergena u vazduhu. On se vremenom prenosi na velike razdaljine (i do 100 kilometara) i zbog specifičnog sastava polenovih zrna izaziva reakcije u vidu bronhitisa, konjuktivitisa ili astme. Zato se polen biljaka smatra zagađujućom materijom.
- Astma je hronični zapaljenski proces u disajnim putevima u kome učestvuju mnoge ćelije i ćelijski elementi. U osetljivih osoba ovo zapaljenje uzrokuje ponavljanje epizode otežanog disanja, stezanja u grudnom košu i kašlja, posebno u toku noći ili u ranim jutarnjim satima. Ove epizode su obično praćene promenjivom opstrukcijom protoka vazduha, koja je uglavnom reverzibilna, bilo spontano ili uz pomoć lekova. Zapaljenski proces uzrokuje pojačanu reaktibilnost disajnih puteva na različite stimulanse, što je jedna od značajnih činjenica i najbitniji činilac, koji u kontekstu sa drugima, upućuje na dijagnozu bolesti. Novija istraživanja sprovedena kako kod nas tako i u svetu ukazuju da je ova bolest u značajnom porastu, pri čemu je neophodno podvući da bronhijalna astma još uvek caruje na tronu plućne patologije, što predstavlja nimalo jednostavan problem i stavlja pred kliničare težak zadatak. Jer, na izgled, prepoznatljivo ovo oboljenje nekada ‘’utihne’’ dug vremenski period, pa zavarani pacijent ‘’zaboravi’’ da dođe na kontrolu, ne uzima predloženu mu terapiju, da bi tek nagla, nekad nažalost, i fatalna pogoršanja ukazala da je bolest prisutna, da je uznapredovala, što je za bolesnika vrlo često, da ne kažem skoro uv ek, poražavajuća činjenica i zapravo tek tada shvati da se bolest mora držati pod kontrolom i onda kad je klinički ‘’nema’’ objašnjava Prof. dr Slavica Obradović Anđelić, pulmolog iz Novog Sada, dodajući da se procenjuje da više od 5 odsto ukupnog stanovništva boluje od ove bolesti. Značajno je imati na umu da se bolest javlja u svim životnim dobima, ali predominira u mlađim. Oko 15 odsto dece u svetu, a i kod nas boluje od astme, što predstavlja, morate priznati armiju ljudi.
Početak bolesti može biti aktuan, ali vrlo često jedva primetan sa simptomom ‘’upale’’ gornjih disajnih puteva, u vidu kijavice, svraba očiju, suzenja uz crvenilo konjuktive.
- Koristim priliku da naglasim – nastavlja dr Obradović-Anđelić - da su gornji disajni putevi zapravo ‘’vrata’’ pluća i vrlo je značajno da postoji dobra saradnja sa specijalistima za uho, grlo i nos, jer samo tako može da se utiče blagovremeno uvedenom terapijom, da se bolest ‘’zaustavi’’ u gornjim disajnim putevima i spreči nastanak bronhijalne astme. Znači, podvlačim, neophodna je saradnja ORL specijaliste i specijaliste za plućne bolesti! I drugo - standardne alergološke probe imaju neprocenjiv značaj, jer njima zapravo dokazujemo da je osoba osetljiva tj. senzibilisana na izvesne materije, ali istovremeno probe same za sebe ne znače da bolesnik ima astmu. Napominjem da osoba koja ima polivalentnu senzibilizaciju, znači, na nekoliko alergena je ‘’odreagovala’’ pozitivno, ne mora imati nikakve kliničke simptome i obrnuto. Ovo je neophodno navesti, jer vrlo često dobijamo informacije od pacijenata koje nisu adekvatno shvaćene, pa sugerišem da se jave u najbližu ambulantu koja se bavi ovom problematikom, na konsultaciju, gde će se brzo saznati da li ima razloga za bilo kakav strah a osobito da shvate da nemaju astmu. Dakle - alergija gornjih disajnih puteva samo ukazuje da su se ‘’vrata’’ astme odškrinula, i da se takav pacijent mora pratiti, terapijski tretirati a istovremeno i uticati i delati na njegovoj edukaciji tj. ukoliko je pušač savetovati mu da prestane i ‘’baci’’ cigarete, ukloni se iz eventualno loših mikroklimatskih uslova i povremeno kontroliše plućnu funkciju.
Autor: Dragan PEJIĆ
Dobrodošli gosti
Gotovo da nema vikendaša koji ne uživa u tome da pozove goste na vikendicu, pokaže im svoju oazu i posluži ih čašicom dobre (domaće) rakije i mezom, ili tek pečenim roštiljem. Veština domaćina ogleda se u mnogo čemu, u urednosti kuće, u dočeku gostiju, pripremi hrane, gostoljubivosti… Ali, često se dogodi da su gosti skoro pred vratima, a još uvek nije odlučeno kako će se hrana servirati I aranžirati sto. Posuđe prikladno za stan, u gradu često ne pruža dovoljno autentičan ambijent kada se obrok služi na vikendici. Bilo da je zimski ili letnji period, sigurno želite da svojim gostima prikažete toplinu Vaše vikendice i rustičan karakter prirode. U tom zadatku lako će Vam pomoći proizvodi Drvenac, koji pružaju pravi spoj starinskog, klasičnog načina i najnovijih tehnologija. Taj spoj neki zovu "klasično novo". Kada pogledate njihov asortiman, sigurni smo da se nećete moći odlučiti koji proizvod prvo da kupite. Kotarice za hleb i peciva, tronoške za česnicu, čanci za sir i kajmak, pladnjevi za meze i plate, pa čak i mali detalji za stolove poput slanika, držača za salvete i čačkalice sigurno će privući Vašu pažnju. 
Proizvodi su izrađeni od najboljih materijala sa naših planina, domaćeg drveta čija boja i godovi odmah stvaraju sliku porodice okupljene oko ručka. Svaki od ovih proizvoda izrađen je tako da upotreba bude jednostavna i da olakša sečenje i serviranje. Osim toga, ovo posuđe se lako održava. Proizvodi su prirodnim putem zaštićeni od truljenja, pa se mogu prati na klasičan način, vodom i sapunicom, a kako bi duže ostali kao novi, preporučuje se premazivanje maslinovim ili suncokretovim uljem. Naravno, velika prednost je što posuđe dugo traje, a nije skupo.
U Drvencu su nam rekli kako ni jedan proizvod u njihovoj ponudi nije skuplji od 25 eura, a činijice i slično se mogu naći već za 3-4 eura. Svi proizvodi mogu se pogledati na njihovom sajtu ili Facebook stranici, gde se mogu i naručiti. Za kolekcionare i uživaoce vina i rakije, tu su i držači, police i burad, ali i kutije, škrinje i čaše koje su idealne za poklon. Jedan od najinteresantnijih proizvoda po izboru magazina Vikendica je čaša za kuvano vino, koja održava temperaturu omiljenog zimskog pića. Sigurno ste se nekada do sad u restoranima ili kafićima divili posuđu ovog tipa. Mnoge od njih opremio je upravo Drvenac. Iako su kupci najčešće restorani i hoteli, nema minimalne narudžbe, pa nema razloga da ovakvi dodaci ne krase i vaš lični prostor i mame uzdahe posetilaca.
DRVENE VIKENDICE-saveti za gradnju
Razmišljam i pitam se, gde smo pogrešili i kada smo se promenili toliko? U načinu života, trci za zaradom, snobizmu i samoljublju koje nas obuzima...u zaboravljenim prijateljima, zaboravljenim druženjima, nema više nedeljnih ručkova u prirodi, uz gitaru i harmoniku, gajbu „Jelena“... i rumene nasmejane žene i vrišteću decu. Ne, sada živimo nekim otuđenim, samodopadnim životima, tu i tamo nekad i odemo solo u prirodu, autom tamo i amo, malo proteglimo noge... i tu je kraj priče.
Međutim, pojam vikendice je duboko ukorenjen u našem mentalnom sklopu i mnogi su zaboravili šta zapravo i treba da bude vikendica, kako da se gradi...i tu smo kao društvo podlegli snobizmu i prestižu, a ja mislim na one iskonske vikendice i samo takve i priznajem... DRVENE naravno... zidovi od greda, rešetkasta konstrukcija, kako su naši stari gradili, grede na temeljima unaokolo, sa njih dignute vertikale, opet na njih grede unaokolo koje daju stabilnost i držaće taj okvir rogove... sve ostalo bi trebalo da bude u skladu sa time, jednostavno, jeftino, a lako obradivo i ugradivo... kako su i naši stari gradili... vreme u kome živimo nam je donelo i neke benefite - nove materijale u gradnji drvetom i koji nam mogu jako biti od pomoći i olakšati gradnju: OSB ploče...njima možemo obložiti drveni kostur, spolja, kao konstruktivni element i statički brzo i čvrsto povežemo celu konstrukciju... ako možemo, a trebalo bi, ugradimo izolaciju između greda...neovisno, je li mineralna ili kamena vuna...ili recimo trska. Sa unutrašnje strane možemo opet postaviti OSB ploču ili običnu ivericu (ako nema vlage iz temelja)... kao unutrašnju oblogu možemo postaviti Knauf ploče, ako je obična, neoplemenjena iverica možemo je okrečiti gašenim krečom (naravno, pokitaćemo glave zavrtnjeva da se ne vide).... ili zalepiti tapete... mada je Knauf ploča najbolja solucija...sa spoljne strane, na OSB ploči bi trebalo napraviti roštilj od drveta, znači vertikalne, pa njih horizontalne štafle /da struji nesmetano vazduh/ i postaviti vertikalnu oblogu od dasaka...kao "fasadu"... pri tome treba dovoljno visoko napraviti temelje da se daščana obloga nigde ne dotiče zemljišta, kako bi vazduh mogao nesmetano da struji iza nje i suši je kada nakisne. To je prvi preduslov da nam obloga dugo traje. Ugradićemo vrata i prozore, ne moraju biti vrhunski, mogu i polovni, skinuti sa neke kuće, bitno je da drvo nije trulo nigde... Pod u vikendici... najbolji je običan, daščani, na rešetkastoj pod-konstrukciji, sa kamenom vunom kao izolacijom, to će štititi od hladnoće i daske se neće ugibati jer je kamena vuna tvrda.
Ostaje nam pitanje krovišta i krovnog pokrivača... kako god to zamislili, krovište mora biti dobro izolovano, leta su sve toplija i naravno u takvu vikendicu nećemo ugrađivati klima uređaj... zato krovna izolacija ima ključnu ulogu, da štiti kompletan objekt od sunčeve topline... da ne govorimo o opciji da su na galeriji, pod krovom, kreveti za spavanje... tada izolacija mora biti obilna i to je jedino na čemu ne treba štedeti, naravno, obavezno napraviti ventilisano krovište, sistemom letva/kontraletva... ako imate sreće i malo potražite po oglasima, možda pronađete neki stari crep, neka Vas to ne brine, onaj star 50 ili 60 godina nije ništa izgubio na svom kvalitetu... a možete ga dobiti za bagatelnu cenu. Kako god izvodili krovište, sugestija je da osnovnu izolaciju postavite između rogova, pa na nju sekundarnu izolaciju od tvrde kamene vune, sa kanalima za strujanje vazduha (ventilisano krovište) pa tek onda krovni pokrivač...ako je crep ili lim... da je čim veći protok vazduha od ispod i da se nigde ne dodiruje s krovnom konstrukcijom, izuzev letava, tako da je čim manja razmena topline leti.
Ostaje nam još premaz...danas je na tržištu nebrojeno mnogo lazurnih premaza, ne koristite nikada staro ulje i slične "bisere" sam-svoj-majstor tehnike... kao prvo, beskrajno zagađujete životnu sredinu, naročito vodo-tokove, kao drugo, sve to samo smrdi, a ustvari ne štiti drvo...umesto toga opredelite se za kvalitetniji lazurni premaz /sa UV zaštitom, makar za spoljne i vidljive površine drveta/... Samo kvalitetnim premazom drvo će istaći svu svoju lepotu, a zato i razgovaramo o drvenoj vikendici...jer je povratak tradiciji, jer je lepa, jer je zdrava, ekološka, topla i najviše moguće ljudska... jer se u njoj najbolje osećamo, jer smo omotani prirodom oko sebe.
Autor: Brvnare Gradac
SAČIJADA
Osim domaćina iz Srbije (od Novog Pazara do Subotice), najave su stigle iz BiH, Hrvatske, Crne Gore i Makedonije.
Svi oni će imati isti zadatak: Pripremiti “Jagnjetinu ispod sača”, koji će stručan žiri oceniti i nagraditi, a posetioci će moći i da nauče nešto od profesionalaca u pripremi sača!
Manifestacija je podržana od “kulinarske federacije Srbije” koji će voditi stručni deo takmičenja. Takmičenje organizuje “Magazin Vikendica” preko svog “Udruženja vlasnika vikendica i salaša”.
Sačeve će predstaviti najpoznatiji proizvođači: Sebastijan i Plamen-Hrvatska, Gorenc-Slovenija, Ivomarex-Srbija, Livac- Srbija i Oćevija-BiH, mada očekujemo i “ručne radove”.
Uz medijsku podršku: RTS, RTV Vojvodina,Magazin Vikendica, NS Reporter, Blic…promovisaćemo zdravu hranu, boravak u prirodi, druženje uz kuhinju na otvorenom.
Osim pripreme hrane, promovišemo i Stražilovo, kao izletište i kao turističku destinaciju uz podršku Turističke organizacije Sremski Karlovci kao i Turističke organizacije Vojvodine.
Vreme održavanja: 28.05.2016.
Subota, od 12-20h
Muzički program: Tamburaši
Informacije: +38121447799 ili Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Novosti 1
Žiri je odlučio: Najbolji sač na Balkanu napravila je ekipa "Prezident" iz Sremskih Karlovaca. Majstori sača su Teodor Jurišin i Antonela Alimpić.
Drugo mesto na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača osvojila je ekipa "Brestovac" Bački Brestovac. Majstori sača su Drakulić Milan i Raša Mitrović
Treće mesto na Balkanskom takmičenju u pripremi jela ispod sača osvojila je ekipa "Bratstvo i jedinstvo" Šabac. Majstori sača su Miloš Aleksić, Nebojša Alimpić, Davor Jukičić i Bane Guđulić.
Uputstvo za kalemljenje
Instrukcije za kalemljenje u procepu (omega/žljebasti kalem)
1) Staviti granu ili stabiljku biljke koju treba kalemiti u držač za sečenje (slika 4) 2) Snažno pritisnuti ručicu da bi se obavilo sečenje. Rez mora biti dovoljan da se u putpunosti razdvoje dva dela (slika 2) 3) Nikada ne otkidati neisečenu koru 4) Odseći od zdravog dela biljke (mladice) kalem sa 1-2 pupoljka i ubaciti ga u biljku domaćina, u deo koji je već u odgovarajućem obliku isečen (slika 2) 5) Šuplji deo reza uvek mora biti u biljci domaćinu (slika 1) 6) U kalemljenoj mladici rez mora biti približno 10 mm od pupoljka (slika 1) 7) Nakon čvrstog spajanja dva dela, svezati kalem sa trakom od rafije, lepljivim papirom ili teflonom itd…(slika 3). Pokriti kraj kalema sa parafinom istopljenim na temperaturi od 80 Co ili vezom sa materijalom koji je gore preostao
Kako promeniti nož
1) Popustiti zavrtanje 1-2-3 na pokretnom držaču (slika 4) 2) Odvrnuti zavrtanje 4-5 i osloboditi nož 3) Nakon zamene noža ponoviti opreaciju u obrnutom redosledu Instrukcije za kalemljenje nad pupoljkom 1) Staviti granu ili stabiljku biljke koju treba kalemiti u držač za sečenje (slika 8). Proveriti da li je pupoljak u centru spoljnjeg noža. 2) Snažno pritisnuti ručicu da bi se obavilo sečenje. Rez mora biti dovoljan da se u putpunosti razdvoje dva dela (slika 5). 3) Odsjeći pupoljak od zdravog dela (mladice) i obaviti istu operaciju na biljki koju treba kalemiti (biljka domaćin) i ubaciti odsečeni pupoljak u usečeno mesto na biljki domaćinu (slika 6) 4) Nakon čvrstog spajanja dva dela, svezati kalem sa trakom od rafije, lepljivim papirom ili teflonom itd…(slika 7).
Kako promeniti nož
1) Odvrnuti zavrtanje 1-2-3 na pokretnom držaču (slika 10) 2) Ukloniti iz makaza izbijač koji razdvaja dva različita dela 3) Sledeći gore navedene instrukcije za kalemljenje u procepu (omega/žljebasti rez) zameniti “T” nož 4) Uzeti novi izbijač i vratititi ga natrag u centar makaza sa šipkom N.4 (slika 10), ubaciti zavrtnje 1-2-3 u njihove rupe u suprotnom smeru u odnosu na prethodnu operaciju, obezbeđujući da zavrtanj N.1 prođe kroz šipku N.4. (slika 10). 5) Iskoristiti pločicu N.5 (slika 9) da se kompletira izbijač i zatvoriti makaze, koristeći predviđenu rascepku. 6) Za podešavanje makaza na prethodni sistem sečenja (omega/žljeb) potrebno je gore navedenu operaciju izvršiti u suprotnom smeru.
Upotreba keramičkog posuđa
Uputstvo za korišćenje keramičkog posuđa
Pre prve upotrebe posude je potrebno potopiti u mlaku vodu na 3 - 4 sata, bez upotrebe deterdženta za pranje posuđa. Nakon toga sačekati da se osuše na sobnoj temperaturi
Za svako pripremanje hrane posuda se ne sme naglo zagrevati već se stavlja u hladnu rednu, temperatura se postepeno povećava (nema potrebe preko 180 - 200 stepeni) kako ne bi došlo do oštećenja posude.
Nakon korišćenja posuda se može oprati deterdžentom za pranje posuđa, osušiti na sobnoj temperaturi i odložiti na suvo mesto bez prisustva vlage
Posuđe bez glazure: premazati mašću ili maslacem i staviti ih u rernu da se postepeno zagrevaju (posuda se ne sme uneti u prethodno zagrejanu rernu jer može dovesti do pucanja).
Kada se mast ili maslac istope i ispare prilikom zagrevanja u rerni posudu je potrebno ponovo oprati i tada je spremna za dalje korišćenje (nema potrebe preko 180 - 200 stepeni).
Nakon korišćenja, posuda BEZ GLAZURE se može oprati običnom vodom bez deterdženta, osušiti na sobnoj temperaturi i odložiti na suvo mesto bez prisustva vlage.
Napomena: Keramičko posuđe nije za otvoreni plamen
Posetite našu internet prodavnicu VremeJeNovac.rs i izaberite odgovarjuće keramičko posuđe
PINTER
,,Novo vino se ne sipa u mehove stare”, kaže se u jednoj knjizi. Sva ta dobra vina koja su u prošlosti pravljenja, i ne samo vina, nego i voda, rakija, ulje, kiseli kupus i što šta drugo što je narod svakodnevno koristio, proizvodio, čuvao i skladištio, trebalo je u nečemu držati. Kameni sudovi su prevaziđeni, grnčarija je bila lako lomljiva a hrana se nije smela bacati. Ljudi u prošlosti su napregli svoje vijuge i shvatili da se sudovi mogu praviti i od drveta. U našem narodu ljudi koji su pravili sudove, odnosno kace, kade i burade od drveta zvali su se Pinteri.
Možda na prvi pogled izgleda lako napraviti jedno bure ili kacu od drveta, ali nije. Stara srpska pitalica oslikava preciznost i umešnost Pintera. ,,Šta je to? Kad ga baciš sa tavana ni sto pintera ga ne može sastaviti. Jaje.” Iz ove pitalice vidimo da su se Pinteri smatrali vrlo sposobnim i preciznim majstorima. Zašto?
U osnovi ovog zanimanja leži poznavanje nekoliko oblasti. Prvo što je Pinter morao da nauči, jeste dobro poznavanje strukture, kvaliteta i osobina drveta. Nije svako drvo pogodno za bure. Jedna vrsta drveta je meka i lako se krivi. Drugo drvo ima u sebi smole. Treće ima neprijatan miris i sl. Dakle, na sve je potrebno obratiti pažnju, kako namirnice u drvenom sudu ne bi propale.
Druga stvar, je matematika i geometrija. Pinter je prilikom izrade pravio desetine crteža i delova koji su se na suvo, bez ikakvog lepka ili zakivaka sastavljali . Kada se delovi za bure izseku i pripreme pristupalo se kuvanju i krivljenju istih. Sve je u milimetar moralo da se slaže. Veličina posude koja se pravi nije bila bitna. Postupak je isti.
Da bi jedno bure moglo da se završi i kvalitetno napravi i kovači su imali posla. Kovač je Pinteru pripremao najmanje tri gvozdena, kovana obruča. Prečnik i veličina tih obručeva je bila proporcionalna odnosno za debljinu matrijala od kog je bure napravljeno uvećana od unutrašnjeg prečnika. Pinter je jedan obruč postavljao na donju ivicu bureta, jedan na gornju ivicu bureta a jedan u sredinu. Ako je bure bilo veće, po potrebi je dodavao još obručeva.
Kada se bure završi i kada se uz pomoć dva čekića obručevi dobro navuku, u bure se sipala voda, koja je tu danima stojala kako bi drvo što više upilo i nabreklo. Na samom kraju proizvodnje bureta dodavala se drvena slavina. Naši stari su pazili da buradi, kace i drvene kade nikada ne budu prazni. Jer su znali da će se drvo osušiti,skupiti i sud će se raspasti ili će propuštati svoj sadržaj napolje.
Danas su metalne i plastične posude zamenile drvene burade i ostale posude. Ipak, da li smo se zapitali da li je plastika u kojoj kiselimo kupus, kupimo šljive za rakiju i sl. kancerogena, ili pod određenim uslovima mutagena? Ili metalne posude, da nisu slučajno radioaktivne? U prošlosti to nije moglo da se desi. Savetujemo mlađe muškarce i momke da se dobro raspitaju ako još negde postoji neki Pinter. Pronađite ga, i naučite ovaj prelepi zanat. Sigurno je da među onima koji proizvode rakiju, vino ili hladno ceđeno ulje ima i onih koji bi se vratili tradicionalnom skladištenju u drvenim posudama.
Izvor: nezavisnodomacinstvo.com
KUĆICA ZA PSA
Ravan, pokretan krov
Model sa ravnim krovom, osvojiće vas izgledom, a pre svega svojom praktičnošću.
Ravan krov koji se otvara na jednu vodu omogućava lakši pristup unutrašnjosti kućice što je od posebnog značaja za održavanje higijene vašeg psa. Takođe je veoma zahvalan u slučaju da imate ženku sa malim kučićima.
Dimenzije :
Širina kucice je 100 cm ( krov 120 cm)
Dubina 68 cm
Visina 54 cm.
Unutrasnjost je širine 92 , dubina 58 i visina 43/52cm.
Dimenzije ulaza su 28 širine i 36 visine.
Namenjena je za pse srednje velicine .
Telo kućice je od lamperije , izlakirana spolja transparentnim lakom u dva sloja ,izolovana je stiroporom a iznutra je ofarbana sadolinom sa voskom.
Krov je pokriven bitumenskom tegolom, i otvara se na jednu stranu
Kupuje se u internet prodavnici www.VremeJeNovac.rs
Kako da odredim pravu veličinu kućice za mog psa?
Autor: Slavko Greguš
NEVEN
NEVEN
Narodno ime nevena označava onoga ko ne vene, ko je večno mlad. Neven je jedna od najviše pominjanih biljaka u našoj narodnoj poeziji. Mlada devojka je nekada poklanjala neven svome izabraniku jer se verovalo da će on zato venuti za njom, odnosno da će je voleti do kraja života.
Neven se naziva u narodu još i zimorod, ognjac, žutelj, prstenčac, mesiček i žuta rada. Njegov latinski naziv Calendula officinalis verovatno je nastalo od latinske reči calendare, što znači prvi dan u mesecu ili mesec dana, čime se označava njegovo duže trajanje cveta koji se radovno ujutro otvara, a uveče zatvara. Za nevenova lekovita svojstva znali su još stari Egipćani.
Neven je jednogodišnja, ređe dvogodišnja, zimzelena biljka. U našim krajevima retko raste kao samonikla, uglavnom se gaji kao dekorativna biljka, a sve češće i kao lekovita. Neven potiče iz oblasti oko Sredozemnog mora i zapadne Azije.
Sadržaj
