Vreme Je za baštu

Proleće je pred vratima! Do početka dele nas dani, što znači da je krajnje Vreme razmišljati o uređenju bašte sa povrćem, posebno ako ste početnik u tom području ili niste baš vični.

Možda će vam se činiti da uzgoj povrća u bašti nije vredan truda, jer danas cele godine u trgovinama možemo kupiti sveže povrće po, više ili manje prihvatljivim cenama, no činjenica je da morate voleti baštovanstvo i želeti sebi i svojoj porodici pružiti viši i bolji kvalitet života.

Povrće iz vaše bašte će biti zdravije, jer ga verojatno nećete tretirati pesticidima, umetnim gnojivima, niti će seme i sadnice biti genetski modifikovane, što u prodavnicama često nije slučaj.

Dakle, ako ste dobro razmislili i zaista se želite upuštati u avanturu zvanu Bašta, ovo su saveti namenjeni baš Vama. Ne trebate biti čarobnjak da uspete, ali sigurno da će vam bez prethodnog iskustva biti nešto teže. No, nemojte se dati zbuniti. Uz samo malo mudrovanja i brige, za nekoliko meseci vaša bašta će biti prepuna ukusnog povrća u kojem će svi uživati.
Pobrinite se da je prostor na kojem planirate urediti baštu, veći dio dana bude na suncu i to najmanje osam sati. Bašta će vam teško uspeti u hladoviti drveća ili nastamba. To će vam biti vrlo važno u proleće i jesen kada dani još uvijek nisu toliko topli, dugi, niti sunčani.
Teška, glinasta i nepropusna zemljišta nisu dobra za baštu, isto tako niti preterano šljunkovita i peskovita zemljišta. Najbolja su zemljišta koja ne zadržavaju vodu na površini, jer iako biljke vole vlagu, ne podnose ako je ima previše.
Sastavite popis koje biste povrće voleli posejati i posaditi. Preporučujemo Vam ono koje je standardno za vaše podneblje, ali i isto tako povrće koje volite jesti i znate da je iz bašte mnogo ukusnije, nego kada ga kupite u prodavnici. Primer – paprika, paradajz, šargarepa, peršun, grašak…
Pre nego što počnete sa sejanjem i sadnjom sadnica, pripremite zemlju prekopavanjem te dodavanjem prirodnog komposta.
Prilikom sadnje sadnica ostavite dovoljno prostora, između 20 i 30 centimetara, kako bi biljke imale dovoljno mjesta kada narastu. Kada seme proklije, razredite malene biljke, zbog istog razloga – dovoljno prostora.
Kada kupujete seme i sadnice, kupujte ih od poznatih i već proverenih dobavljača, što će Vam donekle garantovati kvalitet semena i sadnica. Obavezno na semenu gledajte datum pakovanja, kako ne biste slučajno kupili staro seme, koje vam verojatno uopće neće proklijati.

Ono što je važno pre nego započnete sa uzgojem povrća je da imate rešen način navodnjavanja, odnosno način na koji ćete zalivati baštu i odakle. Hoće li to biti kantama, gumenim crevom ili nekim modernijim sastavom, odluka je na Vama.
Povrće u svojoj bašti za Vreme letnih vrućina zalivajte u ranu zoru ili kasno popodne, odnosno pred veče, kada sunca nad baštom više nema, a zemlja se malo ohladi og letne žege. Takođe, ako je ikako moguće ne zalivajte povrće hladnom, nego mlakom vodom. Povrće nemojte zalivati po stabljici nego pod korijen, jer će u protivnom listovi „izgoreti“. U leto morate zalivati svaki ili eventualno svaki drug dan.
Ukoliko kod kuće nemate vlastiti kompost, vrlo dobar i kvalitetan kompost možete nabaviti u baštenskim centrima. To će smanjiti potrebu za bilo kakvim dodatnim đubrivom. S đubrivom treba znati pažljivo postupati, a ako ste početnik u baštovanstvu, to može biti svojevrstan izazov. Naime, ako stavite previše đubriva postoji mogućnost da će biljka „izgoreti“ i propasti ili će pak narasti velika, no neće moći zbog veličine držati još veće plodove. Kravlji stajnjak je, takođe, izvrstan za bašte, a možete ga nabaviti na seoskim imanjima. Stajnjak od svinja ili eventualno konja, prejak je za baštu. Nikako nemojte zaboraviti početi izrađivati vlastiti kompost, koji će vam dobro doći sledeće sezone.
Na Vreme nabavite drvene kolce za koje ćete privezati stabljike. Suvo lišće odstranjujte sa biljaka, jer ono ih samo iscrpljuje, te redovito plevite korov, koji vrlo brzo može „progutati“ vašu baštu.

Postoje dva razdoblja za sadnju  – hladno (proleće ili jesen) i toplo (leto). U hladnom razdoblju sadi se: repa, brokoli, kupus, mrkva, peršun, celer, zelena salata, grašak, krompir , spanać… U toplom razdoblju sadi se: grašak, slatki kukuruz, krastavci, patlidžan, paprika, bundeve, tikvice i paradajz.

Naravno, saveta u vezi baštovanstva nikada dosta, no ono što je važno da previše ne komplikujete i zagorčate sebi život. I nikako nemojte zaboraviti da biljke osećaju i ako ćete o njima redovito brinuti, one će vam to znati vratiti.

Vreme Je Novac

PERMAKULTURA

Permakultura

Za sam početak pozdrav svim zaljubljenicima u prirodu i zdrav život. Kao mali pionir i veliki zaljubljenik u permakulturu dobio sam čast da napišem nešto na ovu temu, i nadam se da ću uspeti da prikažem šta je to permakultura.

U ovom izlaganju neophodno je pokušati objasniti sta je to permakultura? Sam pojam permakulture sad već poprima razmere jedne nauke, što dovoljno govori koliko to može biti kompleksna oblast i koliko znanja treba primeniti u praksi da bi nešto funkcionisalo po permakulturnim principima. Mada, sa druge strane, ona je dosta jednostavna za primenu, potrebno je malo posmatranja prirode i odnosa izmedju biljaka i životinja u njoj. Naravno za to je potrebno mnogo vremena da bi se jedno znanje uobličilo, jer priroda ima vremena na pretek, dok ga mi ljudi, kao ljudi u danasnjoj eri, i nemamo. Zato je to saznavanje potrebno malo ubrzati ne bi li  lakše i brže počeli da pomazemo sebi i da obnavljamo ono sto smo za kratko vreme upropastili u prirodi neadekvatnom obradom zemljista.

Dakle, moje najprostije objašnjenje permakulture je da je to savršena simbioza, delovanje biljaka samih medju sobom i uticaj životinja na biljni svet.  Savremeni način obrade zemljišta koji mi mlađi naraštaji poznajemo je za kratko vreme uspeo da degradira i osiromaši obradivo zemljiste. Sama primena velikih mašina, dubokog oranja sabija zemljiste, ubija mikroorganizme u njemu koji ga čine živim i plodnim, što zahteva dodatnu primenu hemiskih đubriva, zatim primena pesticida koja truje zemljište i sve u njemu, pa čak ostavlja i mnogo šire posledice na sav životni svet, kao i monokulturno uzgajanje koje dovodi do smanjenja biodiverziteta koji je neohodan za dalji opstanak. Svim tim merama i načinom obrade koje nam namece potrošačko drustvo tamo negde od kraja drugog Svetskog rata, čovečenstvo je uspelo u toj meri da zagadi svoj habitat da se održivost tog načina poljoprivrede ozbiljno dovodi u pitanje, šta više – jasno je da taj put nije samoodrživ!

Suprotno tome, permakultura nam pruža samoodrživost, mirniji, lepši i zdraviji način zivota. Za to su nam potrebna manja odricanja od savremenih i nepotrebnih stvari, malo da stanemo na loptu i razmislimo, upoznamo sami sebe i uključimo se u prirodu. Mi ljudi smo deo te prirode, deo koji samo treba da joj se prilagodi da bi nam ona mnogo više pružila, baš ko što su naši stari to znali, znali da zapažaju i uče od prirode, biljaka životinja… Nikome ne uskrativši život, već mu dati šansu da odigra svoju prirodnu ulogu i da najbolje od sebe, jer priroda je sve savršeno dizajnirala i ništa tu nije bez nekakvog smisla i svrhe. Na nama je da uočimo i naučimo smisao postojanja svega oko nas i da ga oblikujemo prema našim potrebama tako što će svako sebi oblikovati svoj mali ekosistem. Misli globalno, deluj lokalno!

Kao što je ranije već rečeno, permakultura se bazira na vraćanje tradicionalnim načinima kako života tako i obrade zemljišta. Na jedan harmoničan način se ljudi pripajaju svojoj okolini i pejzažu i tim putem sebi obezbeđuju smeštaj, hranu, energiju i sve ostale potrebe neophodne za jedan održiv život.

Ipak permakultura ne znači samo vraćanje tradicionalnom načinu života i obradi zemljišta. Ona je dosta složeniji pojam i može se opisati kao spoj ekologije, antropologije, geografije, sociologije i dizajna, jer sve te oblasti je neophodno primenjivati za jedan celishodan zivot.

Tako da se može reći da je ona sinteza tradicionalne poljoprivredne prakse i inovativne tehnologije, u njoj se koriste nova naučna saznanja, tako da permakultura predstavlja celokupnu oblast sa jasnim principima i etičkim načelima. U permakulturi se stvara određen dizajn prilagođen korisniku, jednom rečju ona je dosta fleksibilna i prilagodljiva i može se primeniti na svim područjima i uslovima življenja. Ruralne sredine su nekeko prirodno mesto za permakulturu, ali ona se može primenjivati na veoma zanimljiv i domišljat način na skučenim gradskim područjima da na vrlo malo prostora ljudi mogu sebi obezbediti značajne kolicine zdrave hrane.

Permakulturna etika

Sama srž permakulture se temelji na razvijanju svesti i usvajanju tradicionalnih vrednosti koje će omogućiti biološki i kulturni opstanak. Njeni etički principi i dizajn se prožimaju kroz sve strukture življenja kako bi omogućili samoodrživost zajednice. Ona se u mnogome razlikuje od savremenih normi i koncepata življenja, jer ona predstavlja retro-inovaciju.
Što podrazumeva brigu o zemlji, što podrazumeva opštu brigu o planeti i smanjenje sopstvenog uticaja na životnu sredinu.
Briga o ljudima, razvijanje ljubavi i poštovanja prema samom sebi, što je preduslov za ljubav i poštovanje prema drugima. Društvena saradnja, fokusiranje na pozitivne stvari i razvijanje mogućnosti koje one nude, kao i prihvatanje lične odgovornosti.
Pravilna raspodela, podrazumeva umerenost u trošenju prirodnih i društvenih resursa i ostvarivanje lične i društvene koristi iz te uspostavljene ravnoteže, kao i ovladavanje samim sobom.
Dakle 3 eticka principa permakulture: briga o zemlji, briga o ljudima i pravilna raspodela.

Razmišljaj globalno, deluj lokalno!

Autor: Ivica Vasičin

Izvor: nezavisnodomacinstvo.com

PRIRODNO BAŠTOVANSTVO

Ozelenjavanje korišćenjem divlje flore

Danas je u svetu, u pejzažnoj arhitekturi i vrtnom uređenju, sve više prisutan i veoma aktuelan pravac koji favorizuje sadnju divljih vrsta, po pravilu onih koje su poreklom iz odgovarajuće oblasti. Taj pravac se naziva native gardening ili natural landscaping što bi moglo da se prevede kao prirodno baštovanstvo ili prirodno ozelenjavanje. Suština samog pokreta ogleda se u potrebi za očuvanjem prirodne sredine, u smislu da se upotreba pesticida, veštačkih đubriva, pa i potrebe za zalivanjem u baštama i parkovima svede na minimum, a da pritom sam dizajn i funkcionalnost zelene površine budu vrlo kvalitetni.

Praktično, to znači da se umesto negovanog travnjaka (koji se redovno kosi, pa nakon košenja mora i često da se zaliva i prihranjuje, a po potrebi tretira herbicidima kako bi se eliminisao korov) napravi livada pažljivim odabirom divljih vrsta tog područja. Odabrane vrste su obično otporne i dobro prilagođene uslovima sredine, tako da se nega svodi na minimum. Naravno, treba voditi računa o funkcionalnosti. Na primer, u SAD-u, u državi Ilinois, formiran je park u kome su travnjaci grupisani u izdvojene tematske celine. Tako, na primer, postoji livada leptirova (Butterfly garden) koja obiluje cvetnim vrstama koje privlače leptire, ali takođe postoji i livada za učenje (Teaching garden) u kojoj su zastupljene značajne vrste iz okruženja, kako bi učenici tu mogli da dolaze i upoznaju se sa divljom florom prerija. Svakako da kreirani travnjaci puni cveća koje privlači različite insekte, pa i bumbare i pčele, nisu pogodni za igru dece i da se za sportske igre moraju odabrati druge vrste koje će se češće i kositi.

Opširnije...

Zdrav kao Dren

Dren - ukras, hrana i lek

U šumama u Srbiji dren je relativno česta vrsta. U prirodi se razmnožava iz semena, a u osnovi stabla se formiraju izdanci koje često ljudi vade i tako presađuju dren u svoje vrtove. Obično raste u hrastovim šumama, na svetlim, osunčanim padinama. Prema zemljištu nije izbirljiv. Odlično uspeva na plitkom, kamenitom tlu, može da uspeva i na karbonatnim i na silikatnim terenima, na suvim zemljištima, jedino se ređe javlja na aluvijalnim terenima. Kod nas se može sresti do nadmorske visine od 1300 m. To je vrlo skromna biljka, otporna na štetočine i stoga se može gajiti bez primene pesticida, što ga čini posebno vrednim za organsku proizvodnju.

Opširnije...