Verovatno potiče iz Indije, jer se tamo, kao sveta biljka, pominje još pre 4.000 godina. Smatra se da su ga u naše krajeve doneli hodočasnici u srednjem veku.

Bosiljak je veoma važan i u hrišćanskim obredima. Legenda kaže da je nikao iz Hristove krvi na Golgoti, kao i da je Bogorodica od sveg cveća najviše volela njegov miris. Uopšte, u usmenoj poeziji često niče iz krvi pravednika. Sa druge strane, on je i devojački cvet sa apsolutno pozitivnom simbolikom. Veruje se da je afrodizijak i da utiče na plodnost.

«Carska trava», bosiljak, krije se i iza sledećih narodnih naziva: bosiok, bosilje, bažuljak, vesligen, fesliđan, mislođen itd.

Može se gajiti u baštama ili u saksijama.

U kuhinji

Koristi se u svežem ili sušenom stanju i to nadzemni deo biljke. Sveži listovi bosiljka su veoma aromatični, opori, ljutkasti, deluju osvežavajuće. Dodaju se salatama, čorbama, varivima, ribi, mesu, siru, marinadama i uvek pred kraj pripreme jela. Odlično se slaže sa paradajzom.

Antr-file 1

Danas se italijanska kuhinja ne može zamisliti bez bosiljka. To naročito važi za vrhunski specijalitet Pesto Genovese čiji je osnovni sastojak.

Antr-file 2

Naš čuveni botaničar Josif Pančić još je 1868. godine nadahnuto zapisao: «Ova je biljka našemu narodu osim mnogih drugih, koje su rasta viđenijeg, cveta i mirisa lepšeg, najmilija, čemu je zar uzrok taj što bosiljak prati Srbina kroz sve ozbiljnije prilike u životu, od rođenja, gde se mladencu kita bosiljka u osvećenoj vodi do uzglavlja meće, do smrti, gde mu sestrina ili boleće koje srodnice ruka struk bosiljka na grobu posadi.»