Majstor sača

Čišćenje i održavanje

Sač-peku možete koristiti jako dugo ako se pridržavate nekoliko jednostavnih uputstava. Vodite računa da su svi djelovi (sač-peka, obruč, tepsija, sadžak-tronožac, maša-lopata za žar i mašice) kovani od gvoždja i zbog toga posebno osjetljivi na hrdju. To i nije problem za sadžak, obruč i mašu al' morate voditi računa o saču-peki i kovanoj tepsiji.

Prvo čišćenje

Prije prve upotrebe potrebno je dobro očistiti sač-peku a posebno tepsiju jer se u njoj sprema hrana. Naložite vatru i kad se razgori stavite tepsiju na vatru da obgori (dvadesetak sekundi). Zatim je oprezno skinite sa vatre i utrljajte neku masnoću (slaninu ili neki loj) i vratite na plamen. Postupak ponovite nekoliko puta dok god ne budete zadovoljni rezultatom čišćenja. Kada se tepsija ohladi, ubacite šaku grubog pijeska i sa nekom starom krpom utrljajte taj pijesak.Primjetit ćete kako pijesak mijenja boju jer skuplja ostatke masnoće. Ako je potrebno i ovaj postupak možete ponoviti. Na kraju prospite pijesak i tepsiju isperite vrelom vodom a zatim je posušite krpom.

Čišćenje prije upotrebe

Napunite tepsiju do pola sa vrelom vodom i ostavite par minuta. Zatim je očistite sa pijeskom kako je to prethodno opisano i poslije ispiranja i posušivanja, premažite je nekom masnoćom (slanina ili mast - posebno preporučujem gušćiju mast).

Pečenje ispod sača-peke nije samo prosta priprema hrane. To je jedan kompleksan proces aktivnosti i osjećanja izazvanih prijatnim pucketanjem vatre, isijavanjem žara, zanosnim mirisima hrane koja se priprema, vedrim raspoloženjem društva koje se okupilo uz dobru atmosferu podgrijanu alkoholnim osvježavajućim napitcima... i zadnja stvar koja vam pada na pamet je da nakon svega toga još morate provesti sat vremena čisteći sač-peku.

NE!!! - zato postoji ono planiranje iz Uvoda. Ako ste na kraju večeri pod uticajem pohvala na

vaše kulinarske sposobnosti a možda i pod blagim dejstvom alkoholnih osvježavajućih napitaka - unaprijed zadužite nekoga da pokupi iz tepsije ostatke hrane (ako je nešto slučajno ostalo) i da ništa ne dira do ujutru.

Ujutro će te odstraniti masnoću i očistiti tepsiju kako je ranije opisano a na kraju je obavezno premazati čistom masnoćom (ne uljem!). Kod ovog čišćenja nije toliko važno da savršeno očistite tepsiju koliko je važno da je zamastite (pred slijedeću upotrebu ćete sigurno detaljno očistiti tepsiju).

Održavanje

Za razliku od ranijih vremena, kad su se sač-peka koristili gotovo svakodnevno, morate računati da kada odložite sač-peku poslije upotrebe da će do slijedeće prilike proći dani, sedmice a možda i mjeseci. Sač-peku, a naročito tepsiju dobro namažite masnoćom i čuvajte na suvom mjestu. U kući nije dobro mjesto jer će te biti oštro kritikovani zbog neprijatnog mirisa od masnoće pa zato predlažem garažu ili spremište u vrtu. Po mogućnosti stavite tepsiju u neku kartonsku kutiju.

Ako se i desi da vam rdja napadne sač-peku to i nije veliki problem. Očistite je grubom metalnom četkom i premažite masnoćom a zatim nekoliko puta ponovite radnje opisane kod prvog čišćenja. Vaš sač-peka izgledaće kao nov, a jedina šteta je što je izgubio nekoliko mikrona na debljini. To bi bio problem kad bi vam se to desilo pedeset puta al' sam siguran da će te nakon trećeg-četvrtog puta reći: "...e sad je dosta..."i nakon čišćenja i zamaščivanja odložiti sač-peku na neko suvo mjesto.

Odabiranje mjesta za vatru

Naizgled vrlo jednostavno - a ustvari jako bitno. Od toga vam zavisi konačan rezultat pa se nemojte nadati tituli "sač majstor" ako ovome ne posvetite maksimalnu pažnju. Sa vatrom se nije igrati i kada namjeravate ložiti istu morate pažljivo provjeriti: Koliko je bezbjedno ložiti vatru baš na tom mjestu? Da li će to smetati vašim susjedima ili nekim organima?(protivpožarnim, policijskim i sličnim), Koje mjere trebate poduzeti za zaštitu od vjetra i Koje uslove trebate obezbjediti da vam rad oko sača bude ugodan? Znaći, kada odaberete mjesto koje ne smeta pomenutim organima, provjerite koliko

je bezbjedno da baš tu ložite. Rasčistite prostor od bilo kakvog drveća, pruća ili suve trave.Po mogućnosti, na zemlju stavite šljunak, poredajte cigle ili (najidealnije) postavite četiri ili više betonskih ploča koje se koriste u vrtu (pavers). Crijevo sa vodom obavezno da vam je nadohvat ruke!

Zaštita od vjetra je vrlo važna, ne samo iz protupožarnih razloga već i iz kulinarskih! Ako vam vjetar oduva toplinu rezultat vašeg gastronomskog projekta neće biti na visokom nivou. Lagano strujanje zraka je veoma dobro da održava žar aktivnim ali vjetar je no no!

Zaštitu možete i improvizovati (ploče lima ili još bolje cement fibro ploče) i postaviti na najmanje dvije strane - idealno na tri strane. Nekada vam apsolutno ništa nije pri ruci da upotrebite kao zaštitu od vjetra. Tako je moj sin Marko (koji je tada položio za sač-majstora) sa društvom bio na pustoj pješćanoj plaži. Drva su imali napretek ali ništa što bi se moglo upotrebiti za zaštitu od vjetra. Iskopali

su veliku rupu u pijesku, naložili vatru i kada se stvorio žar pola su natovarili (mašom) na sač a ostatak ostavili na dnu rupe. Sadžak (tronožac) su stavili preko žara, na njega kovanu tepsiju sa mesom i povrćem i sve poklopili sa sačem na kojem je već bio "natovaren" žar. Nakon par sati hrana je bila spremna i po pričanju očevidaca - fantastična! Znaći u prirodi važi parola: snadji se! I u svom vrtu se čovjek može snaći ali pošto su vam vjerovatno namjere da drage goste ugostite ćešće, onda je red razmišljati o nečemu trajnijem i praktičnijem. Ako ste već odabrali mjesto, vodeći računa o ranije pomenutim organima i susjedima, predlažem da napravite nešto trajnije. Ne samo da će vam sač uvijek biti spreman za upotrebu nego će te uživati i poslije upotrebe (ne morate odmah čistiti

pepeo i ostatke žara nego sutra-kad prebolite uticaj osvježavajućih alkoholnih napitaka).Još jedna veoma značajna prednost - jednom kad podložite vatru nema te kiše koja vas može iznenaditi i pokvariti gastronomske planove. Sve je "pod krovom" i uvijek suvo, kad se ne koristi - nikom ne smeta. Vrata od cement fibra se zatvore i sve je pod kontrolom,nema opasnosti od oštrih kritika znasevećkoga šematski prikaz mogućeg prostora za korištenje sača. Zgrada je 2 metra široka, 1 metar duboka i 2,5 metara visoka tako da se ne ubraja u monumentalne gradjevine. Možete je obložiti iznutra šamotnim (vatrostalnim) ciglama ili pločama radi maksimalnog iskorištenja temperature. Kad se ne koristi za potrebe sača, možete je koristiti kao sušaru za sušenje mesa ali o tome u nekom narednom izdanju...

Donji dio "zgrade" može se koristiti kao spremište za drva i ugalj, mogu se predvidjeti posebna vrata za taj prostor - tako da je to uvijek uredno i nema opasnosti od oštrih kritika znasevećkoga.

Odbrojavanje počelo: vatra

Vrlo je važno na koji ćete način proizvesti žar koji vam je potreban za sač. Najbrži je svakako da potpalite ugljene brikete i čim "posive" da ih poredate po poklopcu sača. To će sigurno "uraditi posao" ali nije to to! Cijeli postupak ne radimo samo da bismo pojeli spremljenu hranu! Miris drveta na vatri ili drvenog uglja su ono što cijelom procesu daje draž. Pucketanje vatre u predvečerje pruža nam misaonu konekciju sa bezbroj sličnih prilika kao i šansu da svoje oči i misli usmjerimo ka zvjezdanom nebu. Zato i predlažem metod koji ja koristim u svom "Poguzija Worldu". O ovoj turističkoj atrakciji više riječi malo kasnije - sad smo usmjereni na stvaranje žara. Dakle, ja potpalim vatru koristeći što kvalitetnije drvo (ne ono sa gradjevine koje je već "zatrovano" raznim pesticidima). Upamtite jedno: dim od drveta koje ložite ulaziće pod sač i penetrirati hranu dajući joj onaj nezamjenjivi šmek i zato je važno da koristite što kvalitetnije drvo ili drveni ugalj. Kad se vatra utiša i stvori se žar, kovanom lopatom - mašom se žar nabacuje na sač. Dešava se naravno da par komada žara padne sa sača, tj da ih obruč ne uspije zadržati. To je sasvim u redu jer nam i treba zagrijavanje tepsije "odozdo". Ja čak dodam dole nekoliko komada drveta koji još gori tako da pojačam toplinu kao i količinu dima. Ukus pripremljene hrane je najveća nagrada za sav vaš trud oko vatre!!!

Kad iskoristim žar za pokrivanje sača, ja odmah "pristavim" novu vatru. Malo zbog ugodjaja, a malo i za svaki slučaj. Ponekad se ispostavi da bi bilo dobro pojačati temperaturu pred kraj pečenja. Ako se tada sjetite da vam treba još malo žara - onda je već pomalo kasno. Bolje je unaprijed sve predvidjeti nego da vam mala sitnica pokvari raspoloženje i da budete izloženi oštrim kritikama znasevećkoga.

Ako još niste sebi izgradili "Poguzija World" ili ako nemate adekvatno mjesto za loženje vatre, vrlo je praktično koristiti napravu koju ja zovem "Raspaljivač uglja". Moj stariji sin Ogi (koji još nije položio za sač-majstora al' ima zvanje Weber-velemajstor) je otkrio ovo čudo tehnike. Naspete drveni ugalj ili brikete i potpalite vatru, a nakon 30-tak minuta imate žar spreman za upotrebu. U metalnu posudu uspete malo špirita ili druge zapaljive tečnosti i prekrijete cilindrom u kojem je naslagan ugalj (mreža od žice ga drži iznad plamena). Kada se sav ugalj upali, a to ce te znati po boji i temperaturi, pažljivo ga prospite po saču. što padne preko obruča iskoristite za zagrijavanje tepsije odozdo.

U principu, sač ne treba otvarati do kraja pečenja jer svakim otvaranjem se gubi vrela para i primamljiva aroma. No, sasvim je razumljivo da barem jednom (nakon 60-90 minuta) dignete poklopac, okrenete meso ako je potrebno i dodate (toplu) vodu. Tad možete provjeriti da li je potrebno da pojačate zagrijavanje ispod tepsije i sl... Ako ste ozbiljni u ovom svom novom hobiju, prije ili kasnije doći će te do zaključka da bez dobrih "uslova za rad" nema ni uživanja u poslu... Znači, izvršite potrebna mjerenja i isplanirajte materijal koji će te koristiti za izgradnju vašeg vlastitog "Poguzija Worlda". Sem materijala, jako važan je izbor saradnika: ljudi koji će vam davati milion savjeta, bodriti vas, možda i zanovijetati, a eventualno i pridržati pojedinu alatku (ako nije teža od 2kg)

Nekoliko praktičnih savjeta koji bi vam mogli pomoći da za kratko vrijeme postanete pravi sač - majstor. Naravno, diplomu vam izdaju prijatelji i rodbina koje će te počastiti vašim specijalitetima. Ovi recepti su bazirani na mom iskustvu prilikom pripreme navedenih jela. Sastojke koje će te koristiti kao i način i vrijeme pripreme prilagodite vašim konkretnim uslovima i ukusima. Isto jelo se može pripremiti za duplo manje vremena uz korištenje mnogo više žara - ukus hrane će biti vjerovatno sličan, ali... U svakom poslu i u svemu čime se ljudi bave postoje sitne razlike, nijanse. Zbog tih nijansi ljudi vas cijene više ili manje. Generalno, moj savjet u vezi jačine žara je slijedeći: kad "natovarite" žar na sač - peku na početku pečenja, postavite dlan vaše ruke 30cm udaljen od žara. Ako ste u stanju da izdržite oko 3 sekunde onda znači da žar nije prejak, kao i da ne trebate dodavati žara u tom momentu. Isti test ponovite nakon kontrole jela (60-90 minuta nakon početka pečenja). Vjerovatno žar neće biti toliko jak pa preporučujem da dodate izvjesnu količinu, kako na poklopac sača-peke tako i ispod tepsije. Već ranije je napomenuto da je jako dobro da ispod tepsije stavite komade kvalitetnog drveta koje još odgorjeva i najvažnije - dimi! Ukus (šmek) tog dima je lako prepoznatljiv i sigurno će vam donijeti nekoliko dragocjenih bodova prilikom ocjenjivanja vašeg kulinarskog umijeća.

Autor: Branko Vuksanović

http://www.traditionalcooking.com.au/

Čitaoci pišu

                                                                      Kraljica Vaše vikendice  

Kraljica Vaše vikendice ,,Kotlovina''. Zaljubljeni u dobru hranu prečesto se odriču zadovoljstva spremanja zdrave i ukusne hrane spremljene na drvima u  prirodi ili vlastitom dvorištu. Jeste da to nije moj slučaj pošto  to volim, posle svih ovih godina iskustva i improvizacija uskakanja u situacijama ,,Ode mast u propast"  Idealno rešenja za neodricanje i siguran uspeh je ,,Kotlovina''.

Sve ono što je problem kod roštilja, kod kotlovine postaje zanemarivo ili svedeno na minimum.

Vatra, žar, ugalj za roštilj, vetar, kiša, sunce koje bije u mali mozak, dim koji izjeda oči, pregorelo, zagorelo, presušeno, iskrivljena kičma, miris roštilja koji Vas proganja, zajedno sa mačkama i kučićima, do tuširanja.

Da krenemo od vatre: vatra za kotlovinu nije zahtevna, bitno je da postoji jedino pravilo, da Vam drvo ne dodiruje tanjir za kotlovinu, na taj način će tanjir da se zadrži u vasoj kuci veći broj generacija.

Žar kao briga: kotlovina se ne sprema na žaru , već na plamenu pa Vam ta briga otpada, kao i lov na džakove sa ugljenom za roštilj.

Vetar moze da duva koliko mu je god volja, on nema uticaja na Vas i vatru.

Kiša, to malo vode neće da škodi Vasoj kotlovini, a kotlovina i Vi uvek mozete da budete zaštićeni od kiše samo izbacite čunak napolje.

Sunce koje Vam bije u mali mozak. Vi ste u hladovini, kotlovina je na suncu. Dva minuta da okrenete meso, krompir ili promešate povrće, nisu problem.

Kotlovina ima čunak, tako da je dim daleko od vaših očiju.

Pregorelo, zagorelo, presušeno. Sa kotlovinom je to neizvodivo, pošto se pečeno meso na kraju malo dinsta u saftu od povrća.

Iskrivljana kičma: Visina kotlovine, kao pribor koji koristite Vam omogućava da stojite normalno, okruženi prijateljima koji ne beže zbog dima, već uživaju u spremanju zajedno sa Vama, druženje vam je i cilj.

Miris koji Vam se uvlačio u odelo, kožu, kosu, nije takav da nadjača apetit i zasite čula, pa da izgubite  apetit, ponovo gozba sa prijateljima počinje.

Vatra je sigurna, tanjir kotlovine ste napunili vodom  da ne izgori i da se lako opere. Tanjir se naravno pere kasnije, nema potrebe za žurbom, čeka Vas gozba iz kotlovine. I obavezno, baklave sa makom za kompletan carski obrok Vaše Kraljice Kotlovine. Prijatno!

Predrag Pejić

Burger umesto pljeske

Burgere su Ameri toliko forsirali da su njihove dve vodeće kompanije, McDonalds i Burger King, postale najbogatije svetske kompanije, a „fast food“  je postao sastavni deo svakodnevnog života. Kod nas vlada mišljenje da je to nekvalitetna ishrana i da su Amerikanci zbog takve ishrane često predebeli. To je delimično tačno, ali moramo istaknuti da je Burger napravljen od najkvalitetnijeg mesa i da Ameri nisu zbog toga debeli. Usudio bih se reći da je sve oko burgera krivo zbog debljine. Od kajzerice do kole. Svejedno da li je Coca Cola ili Pepsi Cola. Dakle nisu Ameri debeli zbog burgera, a Srbi mršavi zbog pljeskavice! Leskovčani su čak i zaštitili ime, ali im to nije pomoglo da postanu bogati kao njihova Američka konkurencija. Hamburger i pljeskavica se razlikuju pre svega po sastavu (u pljeskavici je obavezan luk, paprika...), ali i po veličini, pa i načinu serviranja.Da ne bi ušli u raspravu šta je kvalitetnije i ukusnije, predlažem da probate da društvu ponudite burgere kao nešto novo, jer pljeskavicu je svako (ali baš svako) probao, a burger nije.Evo nekoliko saveta, ali samo za prvi put, a ubuduće verujem da ćete sami, kroz varijacije na temu, doći do svog brenda(Nemanjin Burger,  Sašin, Markov ili Dejanov).

Ameri će Vam, kao najvažniji savet, reći da kupite najkvalitetnije meso! Vi to, verovatno, niste znali. Da skratimo pametovanje: tražite od mesara da pred Vama odseče komad junetine ( sa 20-25% masnoće) i da (uvek) pred Vama samelje. Znam ja da će se mnogi odlučiti da kupe gotove burgere, ali ne mogu da nadjem opravdanje za njih. Em ne znaju šta su kupili (koliko ima soje, a koliko mesa), em nema tu zabave.

Burgere pripremite ručno, ali bukvalno. Dakle, rukama mešajte meso. Najbolje je formirati oblik i zatim ih začiniti, pre nego što ih stavite na roštilj. Veličinu burgera prilagodite veličini kajzerica, a u marketima su kajzerice najčešće prečnika oko 12 cm, pa Burger treba biti prečnika oko 14 cm, koji će nakon pečenja biti veličine kajzerice.  Preporučujem da od začina koristite so i eventulno biber. I ništa drugo. Umesto začina, za obogaćivanje ukusa burgera dobro je kada pre pečenja propržite slaninu i na tim, ponekad i nevidljivim, tragovima slanine pečete Burger. Meso i treba da povuče taj „šmek“ slanine, kao i dim roštilja, mada nemam ništa protiv da, kada savladate najjednostavniji način, krenete sa eksperimentisanjem, dodavanjem gljiva, jaja ili...Burgeri se prevrću špatulom i to samo jedan put. Kada ustanovite da meso odvaja od roštilja, vreme je da se peče druga strana.Nemojte burger pritiskati špatulom ( a često to vidjam), jer ćete tako iscediti sve sokove iz mesa i dobiti suv, a ne sočan Burger. Vaše iskustvo sa ćevapima i pljeskavicama pomaže da odredite temperaturu roštilja. Tako vatra ne treba biti prejaka, burgeri će se prepeći izvana i možda ostati sirovi iznutra,ali  nemojte da bude preslaba, jer riskirate da eventualne bakterije ostanu žive.

Ako se odlučite za list sira, onda ga položite na već pečenu stranu Burgera, tako da se sir topi na toploti od samog burgera, a ne na roštilj ploči.

Važan deo pravog Burgera je kajzerica. Znači, ne može lepinja, kifla ili dve kriške hleba. To onda nije to! Pravljenje kajzerice nije neka mudrolija, pod uslovom da imate uslove (vikendica npr.), ali mislim da se kod nas može naći solidan izbor peciva, pa tako i kajzericu slobodno potražite u marketu. Kajzerice presecite na pola i obavezno ih malo zapecite, tek toliko da se stvori korica koja će sprečiti da sokovi iz burgera naprave gnjecavu kajzericu.

(Ham)burger je u osnovi sendvič, tako se služi, a tako se i jede. List zelene salate i kolut crvenog luka su obavezni, a paradajz poželjan. Kečap i majonez svakako ponudite gostima na izbor. Krompirići (pomfri) su odličan prilog, ali zahtevaju fritezu da bi fora bila potpuna.

Kajzerica

• 500 g glatkog brašna
• 240 ml tople vode
• 1 vrećica (7 g) suvog kvasca
• 3 kašike toplog mleka
• 2,5 kašikice šećera
• 1 jaje
• 2 kašikice soli
• 2,5 kašikice maslaca, omekšanog

Premaz i posipanje

• 1 jaje
• malo vode
• semenke susama

     1. Razmutite kvasac u toploj vodi sa šećerom. U drugu posudi stavite maslac, mleko i jaje. Dodajte razmućeni kvasac, pa postepeno dodajte brašno i so. Zamesite glatko, mekano testo. Ako je potrebno, dodajte još brašna (testo treba biti malo mekše). Stavite ga u nauljenu posudu, zatvorite otvor plastičnom folijom i pustite na toplom da se udvostruči (oko 1 sat).

2. Testo premesite i podelite na otprilike 7 jednakih loptica. Slažite ih na veliki pleh obložen pek papirom. Lagano ih nauljite, pa pokrijte čistom krpom i pustite da odstoje  još sat vremena.

3. Na dno pećnice(rerne) stavite posudu s vodom i ugrijte pećnicu na 200 C. Ovim načinom pečenja na pari testo će imati meku i zlatnu koricu, karakterističnu za hamburger peciva.

4. Umutite jaje s vodom. Dignute loptice testa premažite,  pa posipajte semenkama susama. Pecite 15-20 min na srednjoj temperaturi pećnice.

5. Izvadite i ostavite da se ohlade. Peciva, pre slaganja Burgera, prerežite na pola i lagano tostirajte na suvoj roštilj ploči.

Burger sos

·        2 kašičice senfa

·        3 kašičice majoneza

·        5 kašičica kečapa

·        1 kašičica mlevene  crvene paprike

·        ½ kašičice  belog luka u prahu

·        3 kisela krastavca

Još potrebno: zelena salata, paradajz

Pomešajte senf, majonezu, kečap. Dodajte papriku i beli luk, te krastavce narezane na malene kockice. Paradajz narežite na tanke kolutove. Listove salate dobro operite i osušite papirnim ubrusima. Složite sve zajedno  s mesom i sirom u kajzerice.

Autor: Romeo Karanović

Kotlovina

                Kotlovina je način pripreme hrane, na otvorenom i pod tim nazivom je uglavnom poznat u Hrvatskoj, dok u Srbiji postoji vrlo sličan način, ali poznat kao talandara. Dakle, kotlovina podrazumeva pečenje hrane u velikom plitkom tanjiru koji se nalazi iznad otvorenog plamena. Tanjir za kotlovinu preporučujemo da bude od inoxa (rostfraja), mada se nudi i od livenog gvožđa (gus) pa i od aluminijuma . Ložište je limeno, mada je najbolje i najdugotrajnije kupiti  i ložište od rostfraja. Posebnost u ovakvoj pripremi hrane je  u tome, da se meso i povrće naizmenično prže i krčkaju u sopstvenom soku, zatim se odlažu na spoljni rub tanjira, kako bi jelo ostalo lepo i toplo. Nabavkom komplet kotlovine, dobijate „kuhinju na otvorenom“ u svako doba godine i na svakom mestu.        

     S obzirom da kotlovina ima svoje ložište (i svoju lulu tj. dimnjak), priprema jela se može raditi i na asfaltu, u parku, iza zgrade itd.

                 Kotlovina se pravi na otvorenom plamenu i to od drveta (bukva ili hrast),  ili plinska kotlovina koja daje bolju kontrolu plamena. Kod upotrebe drveta  obratite pažnju da imate konstantnu vatru jer ona ima najveći uticaj na gotovo jelo. Kako  kod ražnja, roštilja i sača, tako i kod kotlovine, veći je majstor onaj koji zna dobro upravljati vatrom nego mesom. Za upravljanje vatrom nabavite mašice, željezne, mogu se naći za malo Novaca. 

               Veličinu kotlovine (odnosno veličinu rostfrajnog tanjira) odredite naspram broja prijatelja i rodbine koje rado ugošćujete. Kotlovina od 50 cm je, po meni, mala; za 4-5 ljudi, kotlovina od 60 cm je taman-za 6-8 ljudi. Kotlovina od 70 je već ozbiljna zabava, a  90 ili 120 cm je za profesionalce. Veličinu od 60 cm preporučujem i zbog još jednog razloga: ceo rostfrajni tanjir možete staviti na sto za ručavanje i služiti se direktno sa njega, a pritom i umakati hleb u saft.

                  Izbor jela je stvarno, neograničen: od pasulja do kotleta, od kobasica do svakojakog povrća. Kotlovina je dobra upravo iz razloga da je u njoj moguće pripremati i meso i povrće koje se ujedno može i peći i kuvati. Mi smo pripremali zajedno kobasice, juneći vrat i pileće belo meso i dobili smo ovo: 

                 Prilikom roštiljanja često je krajnji rezultat suvo meso. Ako kotlovinu koristimo kao roštilj, verujte, bićete vrlo zadovoljni.  Sve češće čujemo savete nutricionista da priprema hrane na direktnom plamenu (ražanj i roštilj) nije zdrav (neki kažu kancerogen, ali to je već bezveze), te je i to još jedan razlog da klasičan roštilj na žicama zamenite kotlovinom. Za cenu od 5.622 dinara (kotlovina 60 cm) dobijete 3 u 1, kotlovinu, roštilj i talandaru. Isplati se.

                 Ako želite pročitajte i recepte u prilogu, mada su recepti u „kuhinji na otvorenom“ samo inspiracija, a sami ćete ispoljiti svoju kreativnost izborom i mesa i začina.

                 Na kraju ostaje jedna dilema: da li uz kotlovinu ide bolje vino (špricer) ili pivo? Ali ako kotlovinu pripremate tako što ćete na kraju doliti vina u saft- dileme nema: nastavite sa vinom.

Prijatno!

Pikantna kotlovina

Sastojci (za 4 osobe): 500 g kotleta, 500 g kobasica, 20 g masti, 1 glavica luka, 2-3 sveže crvene paprike, 2-3 sveže zelene paprike, so, biber, 10 g mlevene slatke crvene paprike, 10 g mlevene ljute crvene paprike, 300 ml belog vina

Priprema: Očistite luk, pa ga sitno iseckajte. Operite paprike pa i njih naseckajte na komade po želji. Zagrijte mast pa dodajte kotlete. Propržite ih sa obe strane da dobiju lepu boju. Potom dodajte i kobasice, pa i njih propržite. Kada su kotleti i kobasice gotovi izvadite ih iz kotla, a na mast dodajte povrće i prodinstajte kratko, oko minute, a potom naspite vode i pustite da proključa. Kada voda proključa vratite meso, dodajte i belo vino, pa pustite da se krčka oko 40 minuta. Kada meso i povrće omekšaju, kotlovina je gotova.

Krmenadle iz kotlovine

Sastojci (za 8-10 osoba): 10 krmenadli, 15-20 komada domaćih kobasica, ulje, so, voda, biber, mlevena paprika, lovorov list, oko 400 ml kvalitetnog belog vina (da nije previše kiselo), 1,5-2 kg krompira

Priprema: Pripremite vatru i kotao. Najprije dodajte ulje, pa na zagrejanom ulju kratko propržite krmenadle. Pazite ukoliko ih ima previše da se svaka proprži. One koje su već prošle proces stavljajte sa strane kotla, dok druge pržite. Kada su krmenadle dobile lepu boju, u kotao dodajte i kobasice, te i njih kratko propržite. Potom dodajte vodu i začine, pa pustite neka se lagano krčka dok meso ne omekša. U međuvremenu ogulite krompir i izrežite ga na komade malo deblje nego za pomfrit, pa dodajte u kotao kada je meso gotovo. Potom dodajte i vino. Pustite neka se krompir skuva, a alkohol iz vina ispari.

Autor: Romeo Karanović